могао би ускоро кренути пут Србије, а ту иницијативу покренули су Срби из Њујорка. Кости Михajла Пупина  почивају  у гробљу  Бронкса  под симболичним каменим обележјем. Усамљени гроб повремено обилазе поштоваоци дела великог научника  а камено обележје  се временом накренуло.

Гробље у Бронксу где је сахрањен Српски научник, фото: РИНА

Радмила Милентијевић која ових дана  завршава књигу посвећену великом Србину у Светском научнику, каже да је то веома извесно и могуће  и да су за сада у питању само папиролошке процедуре.

Радмила Милентијевић је покренула иницијативу да се његови остаци врате у Србију, фото:РИНА

„Од  тако великог човека остао је само овај мали споменик и велика дела. Оно што је најболније јесте што је Пупинов гроб без крста, а сви знамо колики је он био Србин и колико новца је улагао у манастире, био је изузетно побожан и зато је јако тужно што на његовој вечној кући нема ниједно православно обележје. Његова кћерка својевремено  је писала Владици Николају да је Пупин умро са жељом да се његови остаци пренесу у Србију коју је много волео а не у Либертвил како је он предлагао, међутим она је умрла и та задња жеља великог научника није ни до данас испуњена јер је у Србији тада било комунистичко време. О томе постоји и писани траг у белешкама Николаја Велимировића до којег сам дошла. Мислим да је дошао тренутак да се кости човека који је свету подарио открића као један телеграф, телефонију врати у  Србију у којој је рођен, коју је волео и сањао до краја свог века. Постоји апсолутна подршка државе државе, ја сам о томе већ разговарала са министром спољних послова Ивицом Дачић, а недавно и патријархом  Иринејем, који даје благослов“, изјавила је за РИНУ, професорка  Радмила Милентијевић која  је обновила  иницијативу да се Пупинови остаци пренесу у Србију.

Вечна кућа чувеног светског научника Михајла Пупина/ Фото: РИНА

За сада једини проблем представљају потомци који треба да потпишу сагласност каже Милентијевић.

„Пупин нема директних потомака јер његова кћерка није имала деце. Међутим,  имао је три сестре, а ми смо пронашли потомке само једне, то је њен  чукун унук, о коме за сада имамо податке. Имамо сазнања да су потомци друге сестре негде у Крагујевцу где је она била удата,  потомци су радили у Застави оружје. Трагамо за осталима, а те сагласности су потребне америчким властима због саме процедуре. Са управом гробља сам разговарала и ту неће бити никаквих проблема“  нагласила је Радмила.

Емисија „Нећете Веровати“ снимила причу о усамљеном гробу

У потрагу за вечном кућом Михаила Пупина упутио се и Гвозден Николић из Чачка, аутор емисије „Нећете веровати“ , који се и сам уверио да на великом њујоршком гробљу светском, а нашем научнику одавно нико није ни свећу запалио.

Гвозден Николић, аутор емисије "Нећете веровати", упустио се у потрагу за вечном кућом славног научника/ Фото: РИНА

„Био сам шокиран кад сам испод кестена видео једну усамљену бетонску  клупу и камено обележје веома скромних димензија. Кад  кажем скромних, мислим да већи споменик има неки сељак из Муртенице, него  човек чији су проналасци променили свет, научник на чијим делима почива данашња цивилизација . Занемео сам када ми је чувар гробља казао да ту  ретко  ко свраћа, и да већина не зна чији је то гроб“, казао је Николић.

Михајло Пупин  је током свог научног и експерменталног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, претеча интернета  што је  саставни део скоро сваке куће и човека на планети. Свакако један од најзначајнијих проналазака  коме је Пупин допринео су зраци и снимање рендгеном који је спасао на милионе живота и дан данас је незаменљив у савременој медицини и дијагностици.

Пупин је био професор на универзитету "Колумбија" и почасни конзул Србије у САД/ Фото: РИНА

Добитник је многих научних награда, био је члан Америчке акадамије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета, а историчари кажу да није желео да оде на онај свет док се није помирио са још једним нашим великаном, Николом Теслом.

Рођен је у селу Идвор код  Ковачице, уз помоћ црквене општине отишао је у Праг на студије, а после прве године одлучио је да своју срећу окуша у далекој Америци. Да би купио бродску карту тада као младић, Пупин је продао своје књиге и одело, а онда је на западу од  дечака чобанина постао професор.

ГЗС/РИНА

 https://www.youtube.com/watch?v=5oQ26jmzGLc