али су се лечили оним што природа даје. Дакле, лековитим водама које избијају из ко зна којих дубина и стена и то је најстарија медицина коју цивилизација памти и једина која се одржала.

На једном месту у старој Србији управо такво здравље кључа из земље а вода је једна од ретких која као чарапу скида кожне болести и лечи поломљене кости.

Тако је вековима кажу још од краља Уроша краставог који се овде спаси од велике муке. Многима је помогла и спасила беде, чак и из локве којој је била препуштена неколико деценија. Међутим и она је доживела репризу живота. Данас је лепша него икада у свом веку а из корова ју је спасао неко ко је као дете на њој често разгалио душу.

Још увек неки памте гладне године и оскудну храну, али то су нека давно прошла времена. Међутим, нећете веровати, постоје људи који и данас обожавају само бајату храну и не подносе свежу. Милутин Прокић из засеока Остењак недалеко од Осечине већ три деценије једе само буђав хлеб и прокисао пасуљ и не само што му прија, већ се и подмладио.

ГЗС