битија из новије повести ове средине. Сам каже, на почетку, - „Ко нема смисла за шалу не треба га схватати озбиљно”- признајући да је ту реченицу позајмио од Марка Твена.
Међу корицама је сабрано 165 анегдота из свакодневног, и разуме се, кафанског живота овог града, најчешће насталих у кафани „Желе” код станице у Чачку.
Ево како то изгледа из његовог пера уз напомену да није реч о обичним вицевима већ анегдотама које се памте већ годинама, и где је он углавном био учесник.
Тако напочетку вели: „Жива била, мајко”.
Пођох на студије, а мајка ми на растанку рече:
„Заврши сине, студије, па да ти мајка умре.”
Студије нисам завршио, а мајка ми је дуго поживела. Наравно да је преча мајка од дипломе.
Разлика између живота у Чачку и Београд:
„Ова чачанска мудрост забележена је у чувеном бифеу КК „Железничар”, где редовно седе и рођени Београђани, као што су ортопед др Љубиша Дмитровић и адвокат Витомир Гале Ђорђевић. Славиша на лицу места уз пиво објашњава због чега људи из главног града воле да живе у овој провинцији:
„У Београду завршиш посао у три, а кући долазиш у пет. А у Чачку се посао завршава у три, а кући долазиш у пет до три”.

Бунда: „Као студент радио сам посао гардаробера на петом спрату новоотворене `Београђанке`. Једне вечери долази девојка и оставља бунду од астрагана, а ја јој дајем број. После неког времена, полазећи кући враћа ми број очекујући бунду. Ја сам отишао и донео јој неку женску шушкавац јакницу. Она ме укочено погледа и заћута, па дрхтавим гласом рече:
- Па ја сам вама...
- Шта, нека фамилија?
- Ма не, ја сам вама дала бунду.
- Немојте мене фолирати. Ја сам због своје наивности платио једну бунду.
Поче да ми се куне да је у праву и на крају ја одем да проверим. После дуже провере рекох јој да има једна бунда од астрагана али са кратиким рукавима.
-Ма каквим кратким рукавима?
-Ја сам их пробао и мени су кратки.

Гага Николић

Једне вечери по први пут изведем девојку у „Београђанку” не говорећи јој да ту радим као гардаробер. После пола сата приметих Дргана Николића, највећег мангупа београдског асфалта како одлази у тоалет. Устао сам и сачекао Гагу замоливши га за услугу. Тражио сам да ми се јави приликом повратка и приђе за мој сто, па ме пита зашто се не јављам и да је Милена питала за мене. После пар тренутака лице моје девојке се заледило када је угледала како ми прилази чувени глумац, који је све одрадио по договору. На то сам му хладно одговорио да ми се више не обраћа а он јако добро зна због чега. Тада се Николић заледио, направио пар корака, пружио ми руку и рекао да га није нико тако елеганто урадио.

Грађевинско предузеће

Једног јутра сам таман стигао кући и легао. Није ми било ни до чега, а телефон неуморно звони. На крају се јавих кад оно апотекар за Бежанијске косе. Обично тражи 20 кутијица а ја замислите, лежим на Видиковцу. Променим глас и кажем му:
„Овде грађевинско предузеће `4. јул`.”
Он ми се извини и поново позва:
- Извините, имате ли кутијице за ноћну крему?
Ја му кажем да је добио грађевинско предузеће „5. јул”. Опет следи извињење. После трећег позива и објашњења да је у питању грађевинско предузеће „6. јул”, рекох му да је врло навалентан и да тако можемо да стигнемо до нове године.

Покровитељ издања је град Чачак, а тираж 2.000 примерака.

ГЗС