пре тачно 120 година (2 - 4. септембар 1901) биле су део званичне државне културе Краљевине Србије у то доба, намењене приказивању народне монархије као савршеног државног система.

Уприличени политички обреди требало је да потврде разгранате везе српске престонице и унутрашњости, горе Београда и југозападно Чачка, родног места краљичине мајке и завичајних предела породица Обреновић и Луњевица – каже за „Политику” др Милош Тимотијевић, историчар Народног музеја у Чачку.

Александар и Драга у манастиру Враћевшница код Горњег Милановца 1901. Фото: Зборник НМ Чачак

Он је до танчина у свом новом раду описао како су се краљевски пар и свита провели у сретањима са овдашњим народом, илити обичним светом. Александар и Драга Машин (дев. Луњевица) били су тек узети (1900), а Чачак није надохват изабран за посету монарха, јер је у овом месту рођена Анђелија Кољајић, мајка будуће краљице Драге. Иначе, Анђелијина мајка Ана, била је старија кћи проте Јанка Михаиловића Молера из Негришора у Драгачеву, знаменитог иконописца и сликара. Тако је ова посета, почетком септембра 1901, била нека врста повратка завичају, јер је природно да владар не заборави родни крај.

Краљевски пар је ка Чачку кренуо из Жиче, где је Александар 1889. био миропомазан по узору на српске владаре Средњега века, а сад је игуману Серафиму даривао велики златни крст. Владари су путовали кочијом док је народ успут клицао а женска чељад бацала цвеће на друм и кола. Краљ и краљица застали су, успут, у селима Лазац и Заблаће, при чему је у другом одржано молепствије у месној цркви. Парох Милан Поповић са клиром госте је дочекао у свечаним одеждама, затим је постављен ручак за стотину душа где је угледни свештеник Вићентије Поповић наздравио краљу и краљици, а монарх окупљеном народу Среза трнавскога, који је у Заблаћу почео да игра коло.

Луњевица, домаћинство војводе Николе Милићевића Луњевице на почетку 20. века, Фото: Музеј рудничко – таковског краја

У Чачку су их, потом, дочекали редови постојених мештана, све до цркве у средишту вароши, а краљица је пред светињом добијала цвеће од жена и девојчица. Благодарење у храму држао је епископ Сава Дечанац, и то није био једини његов сусрет са владарима током посете овом крају. Претходно је, дочекавши краља у Студеници 30. августа, ову царску лавру назвао „српским Јерусалимом”, у чачанској цркви је Обреновиће упоредио са Немањићима, а бој на Љубићу описао као прву српску победу после Косова Поља, док их је неки дан касније у Такову дочекао оваквим словом:

„Ваших Величанстава значајан је и благословен овај пут којим желите посетити ово јуначко и по српско племе спасоносно место, где се пре 80 година појави у српском Витлејему – Такову српском, са уздигнутом из мученичке српске крви, праха и пепела, српском заставом и тргнутим мачем, Вашег Величанства бесмртни прађед Велики Милош, први Обреновић, први народни вођа садање народне слободе, први творац нове српске државе”.

Епископ није пропустио да помене како је краљица Драга, по рођењу мајке, заправо Чачанка.

Луњевица, домаћинство војводе Николе Луњевице, почетком прошлог века, Фото: Музеј рудничко – таковског краја

После благодарења у чачанској цркви општина је, у новосаграђеном (1900) хотелу „Крен” приредила банкет за 150 душа, затим је одржан серкл, па су Александар и Драга отишли на конак у зграду Окружног начелства, поклањајући гредом варошкој сиротињи 400 динара у сребру.

Ујутро, пре доручка, краљевски пар примао је грађанство, чиновнике, чланице женских друштава и свештенства из Чачка и околних места и срезова, па је приређен ручак са 60 виђених личности из Чачка и другде. У пет по подне краљ и краљица возили су се са свитом по вароши и Љубићким друмом, а увече у седам приређена је велика бакљада. Обреновићи су махали народу са прозора, свирана је химна Србије а свечану беседу држао адвокат Драгутин Васић, казивајући да су Чачани, вазда одани, са усхићењем и радошћу дочекали свога Краља и Господара, и верну му и драгу сапутницу, Прву Краљицу Српкињу обновљене државе српске, Пресветлу унуку чувеног Војводе Српског Николе Луњевице”.

Васић је убрзо, 11. септембра те године, на рођендан краљице Драге који је био државни празник, одликован Орденом Таковског крста IV реда, чему следи чувени српски велики обрт, толико познат на нашим просторима. Исти адвокат Васић је, наводи Тимотијевић, после Мајског преврата 1903. јавно грдио и ниподаштавао мртву краљицу Драгу, док је у престоничким новинама срочено ругање о дочеку краља у Чачку из 1901. Овако: „Изношени су пред народ печени јагањци, прасци и волови, точило се вино и ракија, а весеље је трајало до дубоко у ноћ”.

На крају тродневне посете Чачку краљ је са својом драгом, пред крај лета 1901, праћен са 200 коњаника, крену као Ужицу. Не кроз Овчарско – кабларску клисуру већ преко Јелице, па га је у Паковраћу сачекало мноштво народа са закуском, а у Марковици, на врху планинског гребена, били су постављени хладњаци са окрепљењем.

Али, по мери свима писане пролазности, слава краљевског пара бејаше кратка, Александар и Драга скончали су у официрском преврату 29. маја 1903.

Г. Оташевић/ ГЗС