са колена на колено. Мало село надомак Ужица у долини реке Ђетиње постало је познато широм света захваљујући својим вештим грнчарима. Од пре неколико дана израда керамичких посуда на ручном колу техником зидања, уписана је на листу нематеријалног културног наслеђа човечанства и Србије.

У домаћинству Савића одвајкада се знају све тајне овог заната, које се преносе са колена на колено, па так деда Милан и његов унук и данас праве чувене производе од глине. Најмлађи, а искусан у овој кући је Горан,који од овог заната живи, а за њега је познавање производа од глине од немерљивог значаја.

Горан Савић, грнчар из Злакусе

„Сам начин израде и састав материјала чини наш занат перпознатљивим у Србији, а и шире. Састав материјала чини земља и врста камена калцита који вадимо из околних села Злакусе. Иначе, немамо тајну, радимо као и пре три стотине гдина о чему сведоче писани трагови и тај стари начин израде је и одржао наш занат и квалитет посуда”, каже искусан грнчар из Злакусе Горан Савић.

Ово надалеко познато место у Србији, свакако је изворно село грнчарства, а по његовом значају говори и номинација за Унесковоо признање. Тако је злакушка грнчарија после породикчне славе, кола-традиционалчне народне игре и певања уз гусле,постала четврти елемент на Унесковој листи из републике Србије.

Прилог емиотован у емисији Пулс Србије, Тв Курир:

ГЗС