Најјачи утисак на њега је оставила Јужна Америка и начин живота тамошњих становника, тако да када се вратио у београдску канцеларију више ништа није било исто, преноси РИНА.
Интензивно је почео да размишља да свој живот промени из корена, а свој сан је и остварио. Подно зидина средњовековне трврђаве Маглич код Краљева реализује пројекат одрживе заједнице, у ком учествују волонтери из свих земаља света. Откупио је имање површине од око пет хектара и ту планира да направи јединствен камп у региону.

Фото: РИНА

Суштина свега повратак природи и формирање специфичног самоодрживог насеља у ком би живели као што је то било некад. Подно Маглича правимо специфичан камп у ком учествују волонтери из читавог света који се пријављују преко сајта "wоркаwаy.инфо". Када стигну у ову долину векова, они волонтирају око пет сати дневно, остало време имају да уживају у природи и пределима, јер су због тога заправо и дошли", каже за РИНУ Милош.

Фото: РИНА

До сада су подно Маглича боравили Данци, Немци, Швајцарци, па чак и Индијци. Имају обезбеђену храну, смештај али и едукацију. Незаборавно дружење и реализација финалне, необичне идеје су крајњи циљ. У изградњи кампа ништа се не купује, користи се само оно што има у природи и на терену.

- Дрво које смо користили пронашли смо у реци Ибар, ми смо га извукли и од њега направили статуе и барске столове, а од гума које су такође нађене у самом кориту реке направили смо као импровизоване столице за седење, тако да је овде сваки сегмент максимално искоришћен, каже овај млади ерхеолог који је лидер необичне заједнице окренуте природи.

На плацу који је откупио налазе се и две старе штале, које че истим принципом уредити и привести намени смештаја како чланова његове самодрживе заједнице, тако и за посетиоце и заљубљенике у овакав начин живота.

- Грађена је истом техником као и сама тврђава Маглич, од великог камења од пола метра и прављењем смесе од блата, песка и креча која се спајала са каменом. Зато унутар објекта када су и најпакленије врућине, собна температура не прелази 20 степени јер су зидови дебели више од пола метра. Сам тај објекат нема улазна врата, и ми смо сада у фази конзервације самог објекта, додаје Милош.

За све посетиоце обезбежени су основни услови попут струје, воде, интернета, тоалети. Оно што ово место разликује од осталих јесте што се храна служи у котлићима, а на менију су плодови које искључиво сами проналазе у окружењу као што су вргањи, лисичарке, коприве и по нека пастрмка.Цео овај предео испод тврђаве некако је далеко од јавности, без комшија и даје нам прилику да стварамо нешто лепо и наравно прихватамо волонтере из читавног света који су спремни да учествују у једном оваквом пројекту. Желимо да створимо нешто посебно што би било позиционирано на туристичку мапу Краљева а и читаве Србије како странци не би обишли само велике градове и наставили даље, већ да се задрже што дуже и виде овакве пројекте, закључио је Милош Сретеновић.

ГЗС / РИНА