у рачунару Осаме Бин Ладена, убијеног шефа Ал Каиде, само потврђују оно што су српске службе безбедности документовале још у последњој деценији прошлог столећа. Муџахедини су тада, 1998, у Митровици имали терористичку јединицу „Абу Бекир Сидик” са 110 регрута од којих 35 плаћеника из седам страних држава, а налог и новац за оснивање чете стигли су из Саудијске Арабије.
Сви су похапшени и осуђени на укупно 35 и по година робије, а пресуду је јула 2000. године изрекло веће Окружног суда у Косовској Митровици, које је заседало у Краљеву под председавањем чачанског судије Томислава Ћировића.
Због политичких прилика у Србији тог лета (2000) догађај није добио заслужено место у нашој јавности, али речито сведочи о позадини деловања Ослободилачке војске Космета и силама које су стајале иза тих рушилачких дружина.
На суђењу је доказано да је првооптужени Екрем Авдију из Митровице, којем је тада било 29 година, и изречена му је казна од девет година затвора, после завршене медресе у Приштини (1990) отишао у Медину. Тамо је, седам година касније, дипломирао на Исламском универзитету, одсек „Хабис”. У међувремену, 1992, прошао је војну обуку у БиХ код Тешња, коју су тамо изводили муџахедини и страни плаћеници.
Авдију је средином јула 1997. у Ријаду (Саудијска Арабија) од Абдулаха Духајмана, руководиоца „Светског бироа за исламски позив”, добио 20.000 долара и заповест да на Космету, у околини Србице, образује терористичко удружење „Абу Бекир Сидик”. Циљ те јединице био је рушење уставног поретка СРЈ, са политичким мотивом да се Космет оружаном побуном најпре отцепи од наше државе, а затим припоји Албанији.
Ови муџахедини деловали су у саставу ОВК и под контролом страних инструктора терористичку обуку прошли у пролеће и лето 1998. код Србице. Плаћеници су приспели из Саудијске Арабије, Албаније, Египта, Шкотске, Ирске, Македоније и Енглеске. Командант „Абу Бекира Сидика” био је Авдију, који је од налогодаваца добио псеудоним „Абу Сухеиб”, замењивао га је Шпенд Коприва, док су груповође били Љуљзим Имери и Ертан Бикљићи.
На верским састанцима, припадници јединице проповедали су џихад (свети рат), сви су морали да носе браде и били до зуба наоружани аутоматским пушкама, митраљезима и ручним бацачима, уперивши то оружје у браниоце наше отаџбине. Све наоружање унето је илегално из Албаније, преко Проклетија, а поседовали су и 11 аутомобила, углавном џипова, најновију и скупоцену опрему везе и 250.000 марака, прикупљених од донатора.
Јединица је расформирана крајем јула 1998. кад је процењено да нема никаквих изгледа против српске војске и полиције и убрзо су ухапшена и осуђена деветорица коловођа. Муџахединима је тада одузето 29 аутоматских пушака, 97 оквира за муницију, 1.700 метака, два ручна бацача, по 40 бомби и мина, као и средства везе и већа свота новца.
Извор: Политика, Гвозден Оташевић