Тара крије специфичан резерват природе, на овом месту расту беле маховине које праве тресет и везују угљен-диоксид 



 
Тара крије специфичан резерват природе, на овом месту расту беле маховине које праве тресет и везују угљен-диоксид
20.12.2020 | 0 коментар(а)



Бајина Башта - Једна од најлепших и најпосећенијих српских планина на својој територији крије и 17 специфичних резервата природе који се простиру на
Црвени поток под строгом је заштитом, фото: РИНА

 3323 хектара, а један од најстаријих који је под првим степеном заштитите, јесте резерват Црвени поток. Од изузетног је значаја за научнике, јер је у његовом средишњем делу смештена такозвана Тепих ливада, једно од ретких преосталих тресетишта у Србији, пише агенција РИНА.


"Тај локалитет је део шумо тресаве у средишту резервата, а назив је настао због мекоће подлоге услед угибања тресетних слојева. На Тепих ливади се налазе ретке врсте белих маховина које полако нестају, а од изузетног су значаја за човечанство. Оне везују велике количине угљен-диоксида, акумулирају га и праве тресет, који има велику важност али површине под тресетницима све су мање и мање. Неопходна је максимална заштита оваквих локалитета и да се забрани посета туриста, јер се Тепих ливада гажењем уништава, а последице могу бити далекосежне", изјавио је за РИНУ, проф. др Марко Сабовљевић са Биолошког факултета у Београду.

Проф. др Марко Сабовљевић, фото:РИНА


Резерват Црвени поток налази се на висоравни Митровац, а име је добио по томе што се вода прелива преко земље црвенице, па цео предео добија управо ту боју. Под строгу заштиту стављен је педесетих година прошлог века, а до тада кроз њега људска нога врло ретко је корачала. Обрастао је мешовитом шумом смрче, јеле, јове и Панчићеве оморике.


"Ово је једини пример у свету да се Панчићева оморика може наћи на тресету, али она је овде изузетно угрожена јер је остало још само три стабла. У оквиру прекограничног пројекта који се реализује у циљу заштите ове ендемске врсте, научници су узели у обзир све факторе који доприносе њеном нестанку, и надамо се да ћемо ускоро доћи до решења. Један од куриозитета у овом резервату јесте Црна Јова која махом расте у мочварном подручју, а овде је надморска висина преко 1.000 метара", рекао је Ранко Милановић из Националног парка Тара.

Ранко Милановић, фото: РИНА


Природни резерват Црвени поток је од изузетног значаја за науку јер у тресетним слојевима овог резервата сачувана су и фосилизована поленова зрна која чувају податке о историји биљног света, климатским променама, условима станишта Таре и читаве Србије.


ГЗС/ РИНА







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Crveni potok gljiva bajina basta

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 134.201.655 посета
Тренутно на сајту: 99 посетилац(a)