Динар на "стероидима", економисти упозоравају 



 

Динар на "стероидима", економисти упозоравају
24.09.2017 16:50 | 0 коментар(а)



Од почетка године до августа 2017, јавни дуг Србије смањен је са 24,8 на 23,8 милијарди

евра. Милијарда мање, међутим, бележи се само у књигама јер је последица јачања динара. Од почетка године динар је ојачао према евру за око пет одсто, а према долару за чак 15 одсто, што се прерачунато у евре одразило на смањење дуга.

Као што је пред крај прошле године у књигама јавни дуг због слабљења динара порастао 700 милиона евра, ове године је, због јачања домаће валуте смањен. Државна каса није једина којој јак динар погодује.

"Свим људима који имају кредите било какве индексиране у еврима, ово је феноменално, не може бити боље", рекао је главни уредник НИН-а Милан Ћулибрк.

Динар стално осцилира. Уз интервенције Народне банке Србије, те промене су мање него што би их тржиште само правило. Ове године динар је био најслабији 3. фебруара, када је евро коштао 124,0147 динара. Најјачи прошле недеље, 21. септембра када је евро био 118,9569 динара.

Курс динара мења и слику јавних финансија. Промена курса, на пример, учинила је да јавни дуг, кад се прерачуна, данас буде милијарду евра мањи. Насупрот томе, Уколико динар буде ослабио, и дуг ће се у књигама сразмерно повећати.

Док грађанима јак динар можда и погодује, извозницима јачање домаће валуте свакако не прија. Посебно јер снажење динара није утемељено на позитивном билансу у спољнотрговинској размени.

О јачању динара економисти су се већ огласили и то упозорењима. Као разлог наводе рестриктивну политку централне банке која доводи до повлачења динара са тржишта.

"Данас видимо да то има своју цену, долази до јачања динара. Врло важно је рећи да рестриктивнија монетарна политика има за последицу не само оскудност динара, Са друге стране и мању економску активност у земљи", упозорио је економиста Дејан Шошкић.

Управо снага економије, кажу упућени, не одговара чињеници да динар јача. Због тога разлоге траже на другој страни.

"Овај курс највише одговара странцима. Они доносе девизе, купују државне записе, позајмљују новац држави уз камату од пет до шест одсто и осим камате лепо зараде и на курсним разликама....Ја верујем да је све ово последица појачаног уноса девиза зато што страни инвеститори, пре свега спекуланти, виде прилику за добром зарадом, позајмљујући новац држави у динарима, после тога износећи га у еврима", оценио је Ћулибрк.

Што пак, може да значи да кад процене да је време зарада прошло и почну да се повлаче из Србије, то може да окрене тренд и доведе до снажног слабљења динара.

 

Н1







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 88.953.714 посета
Тренутно на сајту: 377 посетилац(a)