руководство Чачка да „ту стамбену јединицу прими на располагање и даљу употребу”. Агенција у повратници истиче да „све време од примопредаје стана до данас (28 месеци) плаћа текуће дажбине уз обавезу да чува стан од могућег насилног усељења, због чега су трошкови за све то постали изузетно високи”, преноси данашња Политика у штампаном издању.
Шта је то што нико неће, какав је то простор који скоро две и по године зврји празан? Реч је о новом стану у чачанском насељу Љубићки кеј у који се 14. августа 2001., пошто је тек био саграђен, уселио Дејан Стевановић (46), борац из последњег рата и инвалид прве категорије. Био је добровољац у пешадијској јединици Војске СРЈ, и рањен је у борби недалеко од Брчког 1993. године. Пресечен је рафалом из аутоматске пушке и чудом преживео, захваљујући личној снази и младости од 24 године.
Борац и његова супруга Милка године купили су у истом насељу свој стан, уселили се 5. јула 2013. године и Стевановић је, част му и поштовање, одлучио да онај борачки уступи неком другом. Човек једноставно вратио стан, али то је већ заборављена категорија.
„Тај стан од 48 квадрата добио сам на трајно коришћење захваљујући председнику Удружења РВИ Чачка, војводи Мирославу Вуковићу, користио сам га поштено 12 година, и враћам га поштено. Недавно сам купио свој стан и сматрам да ми је дужност да овај вратим. То је моја жеља, нека припадне некоме другом из круга ратних војних инвалида или породица погинулих у ратовима 1991- 1999” – рекао је Дејан Стевановић за „Политику” 29. августа 2013. године, у новом стану.
Тог дана ратник је кључеве борачког вратио Вуковићу а овај предао Милану Драшкићу, директору Градске стамбене агенције. Агенција је у најкраћем могућем року извршила упис права коришћења у листу непокретности код Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Чачак – и од тада, 28. новембра 2013. – Агенција је корисник стана. Али, до дана овога никоме није додељен па Агенција, враћајући кључеве, обавештава градоначелника да „стан није стављен у функцију”, нити „постоје изгледи да се то учини у догледно време”. Скоро невероватно.
Шта је то толико запело, шта може да буде нерешиво у градској управи Чачка која има стотину правника?
„То је једна бирократска заврзлама коју ми нисмо успели да размрсимо, и поред свих покушаја” – истиче за „Политику” Михаило Малетковић, председник Управног одбора Градске стамбене агенције, чији је оснивач град Чачак. Директор Агенције, Милан Драшкић, каже за наш лист: „Мислим да је овде, ма како необично изгледало, све урађено да проблем не буде решен”.
Драшкић нам је навео да је, после преузимања, уследила израда правилника о давању у закуп тог стана свим заинтересованим лицима, у првом реду породицама ратних војних инвалида и палих бораца са подручја Чачка. Текст радне верзије правилника постављен је 25. маја 2014. на Интернет страницу града Чачка, ради прикупљања предлога за евентуалне измене и допуне. Крајем августа 2014. Управни одбор Агенције усвојио је одлуку о давању у закуп поменутог стана, али Градско веће ништа није предузело и на томе је остало све до 3. јуна ове године.
Тада је Градска управа за урбанизам Агенцији доставила мишљење о нацрту Одлуке о давању у закуп стана у Книћаниновој 18, наводећи да за „доношење одлуке не постоји правни однов, као и да текст одлуке има одређене правно – техничке недостатке”.
Зграда на Љубић кеју у којој се налази стан
И онда, урбанисти наводе шта све није добро у тој једној Одлуци о једном стану који залуд чека чељад неког бескућника који је јесени деведесетих провео у лишћу и рову.
Веле, најпре, да у члану 10. став 3. Закона о социјалном становању није садржано овлашћење за локлану самоуправу „да својим прописом уређује предметне односе”. Затим: „У конкретном случају није донет ниједан програм социјалног становања који би определио намену предметног стана.” Даље: „Није донета Уредба Владе која прописује основне услове и мерила за решавање стамбених потреба обухваћених одређеним програмом.” Па још: „Нелогично је да се Одлука као општи акт доноси само за давање у закуп једног, тачно одређеног стана, назив Одлуке треба битно скратити а адресу стана невести коришћењем назива из катастра непокретности (не остоји локација Љубић Кеј), у члану 2. помиње се Правилник уместо Одлука, стан није у својини Градске стамбене агенције Чачак већ града Чачка а ГСА је само корисник стана, није у реду да првостепену комисију именује директор ГСА а другостепену да чине председник и чланови Управног одбора ГСА, и слично…”
Градска управа за урбанизам, на крају тог предавања где би човек могао само да се прекрсти, закључује: „На основу наведеног, мишљења смо да нацрт Одлуке није у складу са важећим прописима.”
„O tempora, o mores!”, вероватно би Цицерон казао и на ово.
Г. Оташевић