Десет колена Поповића стварало своју библиотеку 


Oblačno, povremeno sa kišom, temperatura do 16 stepeni              Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeželavaju dan posvećen Prepodobnom Vasiliju Ispovedniku              Ubijen muškarac u Preljini              Cena jaja na pijacama od 15 do 35 dinara              Na koji parfem želite da mirišete ovog proleća?              Na koji parfem želite da mirišete ovog proleća?             

 
Десет колена Поповића стварало своју библиотеку
Trenutno na sajtu: 547       |       Podeli:
19.07.2021 | 0 коментар(а)



Чачак – Збирка „Прота Вићентије и синови” у Народном музеју у Чачку настајала је готово пола века.

Прве предмете даровао је Милош Поповић, а затим је неколико десетина древних и ретких издања из једне од најстаријих приватних библиотека доспело у музеј преко повереника, доноси Политика у штампаном издању.

Коначан изглед добила је 1997. године преузимањем књига и некњижне грађе из заоставштине проте Михаила Поповића, и недавно је била приказана у изложбеном простору чачанског музеја.

-Десет покољења Поповића стварало је ову библиотеку, као најупечатљивији израз њихове друштвене супериорности из које потиче 250 примерака старих, ретких књига, издатих од 1538. до 1867. – наводи Радивоје Бојовић, историчар музеја у Чачку, аутор изложбе и каталога о њој.

Предање о дугој свештеничкој традицији почетке пороице Поповић враћа у 15. век, када су живели у „Ерцеговини, у неком селу код реке Таре”. После сеобе под планину Бихор, недалеко од реке Вапе, попови су били „чукундед Григорије, прапрадед Новак, предад Георгије и деда Радован” чија су имена повезана са записима из црквених књига захваљујући натпису на старом печату, којег су у Јежевицу под Јелицом донели из запустелог манастира Куманице. Први познати предак Григорије може се препознати у имену игумана у чије време је (1604) за манастир откупљено Куманичко четворојевнђеље, док је поп Георгије 1655. код мајстора Инокентије наручио наручио манастирски печат.

Прота Вићентије Поповић, корица каталога, фото: Народни музеј Чачак

У библиотеци Поповића, поред купљених, сачувани су и примерци књига који указују на необичне путеве којима су набављена поједина издања. Приликом размене књига за читање у библиотеци је остала књига јеромонаха Макарија, како је записао прота Симеон Поповић, јер узе „плач Рахилин а даде ми ову историју на прочитаније, док ми плача врати”. Први примерак књиге Совјети здравог разума Доситеја Обрадовића, управник штампарије у Крагујевцу Адолф Берман поклонио је Симу Протићу, 2. априла 1834.
Некњижна грађа проте Вићентија билаје такође врло разноврсна. Картографска збирка, поред првих издања српских картографа 19. века (Јована Бугарског и Јована Миленковића) имала је велики број карата аустријских, немачких, руских и турских издавача, али осим неколико примерака уз Гласник Друштва српске словесности, друге нису сачуване.

Свештеничка традиција у породици, корачајући из века у век, истиче Бојовић, настављена је благодарећи Вићентију Поповићу, који се определио да остане на јежевичкој парохији. Рођен је 6. маја 1832. у Јежевици, основну школу и ниже разреде гимназије учио у Чачку и Крагујевцу, богословију завршио у Београду. У школи је био „детић бистар, окретан и по нарави веома весео”. Парохију својих предака у Јежевици добио је 1851. Од њега потичу велика обнова цркве Св. Николе у селу, градња звоника и новог здања сеоске школе, а седамдесетих 19. века био је народни скупштинар.

-Представници породице Поповић су праксу стицања учитељског и свештеничког занимања после нижих разреда гимназије, у 20. веку заменили школовањем на универзитету, а др Анђелија Поповић (1931 – 1999) је на Фармацеутском факултету у Београду остварила запажену професорску каријеру. Двојица последњих представника ове куће у свештеничкој служби били су Милан као и Михаило Поповић, дугогодишњи наставник веронауке у чачанској гимназији – казује Делфина Рајић, директор Народног музеја у Чачку.

ГЗС/Политика, Г. Оташевић




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 158.106.989 посета
Тренутно на сајту: 546 посетилац(a)