су данас широм света и блистају у божијој слави. Међутим има и оних богомоља које деценијама сањају вернике и усамљене тугују, а баш једна таква мала црква стоји уклесана у стени и посвећена Младом Николи у селу Паљево недалеко од Тутина. Ова светиња и даље сија захваљујући муслиманском народу, јер да њема њих велико је питање да ли би ико отворио њена врата. Пут до ње води кроз густу шуму и познаје га само мали број људи. Поред свештеника из Тутина, можда и једини који отвори врата ове цркве јесте хоџа Самир Јашаревић из суседне џамије.

"У близини наше две џамије налази се и црква у стени посвећена Младом Николи. У овом селу није забележено да су боравили људи православне вере који би ову цркву одржавали као и пут до ње. У њој су својеврмено боравили богумили који су бежали од краља. То је легенда, и одатле и име нашем селу Паљево, јер легенда каже да су овде они спаљени. Постоји и друга верзија приче о настанку ове црквице, а то је да је изграђена у 12. веку", каже за РИНУ Јашаревић.

Самир Јашаревић, фото: РИНА

Црква има три просторије и све је исклесано ручно, од прозора преко олтара и остава. Такође, верује се да је једно време ова црквица била и џамија, па је након комунизма поново постала црква. Њен изглед је нарушен и оскрнављена је, а према речима мештана за скрнављење њеног изгледа "заслужни" су трагачи за благом који су трагали за златом управо у њој. Иако мала, црква уклесана у стени сматрана је за велику и чудотворну светињу.

"Легенда каже да су овде доводили децу која нису могла да причају. Остављали би их да преноће унутар цркве, а према причама које се преносе са колено на колено, дете би сањало да их укљуне петао, одједном би скочило и почело да говори. Такође, за оне који нису могли да ходају када одсањају сан догоди се чудо и проходају. На жалост то је сада све заборављено, људи не долазе више осим појединаца који знају за ову богомољу", прича Самир.

Фото: РИНА

Он се присећа да је на овом месту, док су села била пунија и живља, на датум кад се прославља летњи или млади Никола све врвел од народа, а данас црква скоро да зараста у коров.

"Са овог места многи су се женили и удавали, одавде је све кретало, орило се коло јер је много више народа било", закључује он.

РИНА / ГЗС