као и Ненада Стојановића званог Цврле из Ваљева (39), теретећи их за неовлашћену производњу и трговину опојним дрогама, преноси Политика у штампаном издању. Они ће одговарати пред Вишим судом у Чачку, а у случај су умешани и један поп и црквени појац који су одмах признали кривицу, па сада седе у кућном притвору.
Реч је о трговини наркотицима и у оптужници се до појединости наводи како је текао тај транспорт који је почео на Космету а завршио се у Шумадији. Ево шта наводи тужилац...
Окривљена Ана је по наговору мајке подстрекла осуђеног Зорана Маринковића (43, који је певао у црквеном хору у Лучанима и недавно изгубио упослење вероучитеља јер није имао довољно школе) да изврши превоз опојне дроге са Космета за Швајцарску или да за то ангажује неког од поверења, тврдећи да је то безбедно за њих и да ће их њена мајка наградити са 5.000 евра.
Затим је Маринковић на исти начин подстрекао осуђеног свештеника Милана Јордовића (41, пароха у Савинцу код Пожеге) да управља возилом којим ће се извршити превоз дроге. По пристанку Јордовића, Маринковић му заказује састанак са Светланом у мењачници „АС 001” у Пожеги, власништво Анино, и тада је Светлана учврстила њихову намеру да изврше превоз детаљним објашњавањем како је она почела да се бави шверцом дроге, да не постоји начин да буду откривени јер поседује аутомобил специјално прављен за транспорт дроге коју ни скенери ни пси трагачи не могу да открију, да ће имати пратњу на Космету, односно да ће их чекати човек који ће вршити утовар дроге у ауто те да ће их богато наградити ако све протекне у реду.
Након договора о времену поласка на Космет ставиле им на располагање аутомобил марке ,,фолксваген пасат б6” караван црне боје регистарских ознака UE-084-RJ, којим је фактички располагала окривљена Светлана по овлашћењу власника Драгана Богдановића а који је само формално био регистрован на Драгишу Миловића из Косјерића. Предходно је преко кћерке Ане прибавила осуђеном Јордовићу од Драгише Миловића овлашћење за управљање наведеним моторним возилом. Ауто је дала Јордовићу и Маринковићу као и Николи Јовановићу, који су у возило уточили гориво на бензинским станицама ,,Песак Петрол” на путу Пожега – Косјерић и ,,НИС” у Севојну, након чега су осуђени Јордовић и Маринковић 27. фебруара ове године у јутарњим сатима кренули на Космет а окривљена Светлана такође тог дана у јутарњим сатима дошла у Прељину код Чачка где се састала са окривљеним Стојановићем, након чега се она упутила у правцу Пожеге а он у правцу Краљева. Нешто касније, истог дана, Светлана је смс - ом слала инструкције Маринковићу куда да се крећу и где да се заустављају, где да чекају човека који ће им бити логистика, односно извршити утовар дроге у возило.
У Лешку је Јордовића и Маринковића сачекао Стојановић, сео у кола и рекао им да возе у Косовску Митровицу до једног хотела. Хотел није радио па су се вратили до мотела ,,Извор” у Звечану где је Стојановић оставио Јордовића и Маринковића рекавши им да све личне ствари из аута ставе у гепек да му не би сметале, а он ,,пасатом” отишао у непознатом правцу, да би се после пар сати вратио и показао им блатњави доњи део тренерке рекавши да је морао да клечи док је паковао опојну дрогу и да је то радио рукавицама. После тога наставили су пут ка административном прелазу који је Стојановић прешао такси возилом с планом да се виде у ресторану ,,Ројал” у Рашки, у коме је Маринковић на молбу Стојановића активирао нову сим картицу у другом телефону, уз договор да се после два дана нађу на одредишту како би окривљени Стојановић од Јордовића и Маринковића преузео опојну дрогу. Јордовић и Маринковић наставили су пут и истог дана у вечерњим сатима у повратку били заустављени од стране полиције у Мрчајевцима и том приликом у аутомобилу, у посебно направљеном простору у поду возила, испод тепиха и седишта, пронађена су 52 пвц пакета у којима се налазила опојна дрога канабис, тзв. марихуана, укупне нето масе 24.172,62 грама.
Одмах после хапшења, Јордовић који је возио ауто у Мрчајевцима, и Маринковић нагодили су се са јавним тужиоцем признајући кривицу, осуђени су у Вишем суду у Чачку на по годину затвора и казну издржавају у кућама.
Мајка и ћерка су се после хапшења и доношења наредбе о спровођењу истраге, најпре браниле ћутањем, али су ускоро затражиле да изнесу одбрану. Бране се тако што све поричу и кривицу пребацују на двојицу сведока из Косјерића, Драгишу Миловића и Слободана Пантовића, чији их искази највише терете.
Г. Оташевић
