пилот пројекта
“Подршка сиромашнима да почну
са производњом малине”.
Државни секретар Министарствa пољопривреде и заштите
животне средине Жељко Радошевић је
истакао да је преко овог подухвата
запослено 347 људи, а да ће у наредном
периоду кроз његову реализацију бити
упослено још 200.
Радошевић је
нагласио да je Србија за
извоз определила преко 100 хиљада
тона малина што нашу земљу ставља на
прво место произвођача “црвеног злата”
у свету.
“Морамо учинити
велике напоре како би производња малине
била предвидљива, како би наши произвођачи
могли да очекују позитивне финансијске
ефекте. Оно на чему сви заједно морамо
радити је да имамо један константан
квалитет, да Србија буде препознатљива
као земља у којој је је ово воће квалитетно
и здравствено безбедно. Министарство
пољопривреде и заштите животне средине
потпуно је посвећено овом послу и пружа
пуну подршку призвођачима воћа”, рекао
је он.
Државни секретар Министарствa пољопривреде и заштите животне средине Жељко Радошевић, фото: ГЗС
Менаџер пројекта
Дарко Ђуровић је рекао да се овај подухват
спроводи у оквиру Програма развоја
приватног сектора у југозападној Србији
који спроводи Регионална развојна
агенција Златибор, а финансира Влада
Швајцарске преко Агенције за развој и
сарадњу.
Ђуровић је додао
да су се акције које спроводе у области
малинарства показале као добре и да
очекује да надллежна министарства
усвоје неке од предлога и тиме смање
незапосленост и сиромаштво.
Менаџер пројекта Дарко Ђуровић, фото: ГЗС
“Регионална
развојна агенција и овај програм имају
знање и капацитете, а то показују
досадашњи резултати, с обзиром да смо
до сада 700 људи на неки начин упослили.
Надамо се да ће неки модели које смо до
сада развили бити прекопирани и у другим
деловима Србије”, рекао је он.
Један од
произвођача малина, Миле Радојчић каже
да је преко пројекта обезбедио средства
и малином засадио 20 ари, а да, пошто се
засад примио, приносе очекује следеће
године.
Миле Радојчић, фото: ГЗС
“Преко пројекта
швајцарске Владе сам ишао сам на 20 ари.
Планирам да живим од тога, а поред малине
производим и купину. Никада није исто,
зависи од године до године, али може да
буде профитабилна производња”, рекао
је Радојчић.
Иначе, Програм
развоја приватног сектора у југозападној
Србији (ПСД) је осмислио пословни модел
заснован на сарадњи између ПСД-а, хладњача
(откупљивача малина) и будућих произвођача
малине (незапослена лица). Прерађивачи су до сада давали подршку само
произвођачима овог воћа који се већ налазе
на тржишту, док са почетницима нису
остваривали сарадњу плашећи се тржишних
ризика. ПСД је радио на њиховој промени
свести о томе да би дугорочно могли
остварити додатне приходе и унапређење
квалитета својих производа уколико би
подршку усмерили на почетнике у производњи
малине.
Глас западне
Србије