паре за ђаке без ужине.

Као студенци и планински потоци на утоци: у матицу реке сливале су се сочне поруке из стихова Матије Бећковића, Душка Радовића, Бране Црнчевића, Исидоре Секулић, а у песмама из клупа и несанице ђаци осмољетке „Живко Љујић“ отварали су душу и срце.

Фото: Д. Гагричић

Однекуд, као из бука и иза стене, у море књига и цртежа вештих руку избијали су манекени и модели: даме и господина, библиотекарке, мајке и детета, Робинсона на пустом острву, дечака као дрво, свирача из 18. века, вештице, спортисте, молера...

Фото: Д. Гагричић

У програму на иницијативу школског Већа српског језика, посвећеном њеном величанству књизи, те доброти и хуманости – сакупљане су паре за ђаке без ужине. На модној ревији, насталој маштом и упорношћу ђака, родитеља и просветара, ношени су модели костима од старог папира.

Златар Инфо, Д. Гагричић/ГЗС