од продаваца на вашару у Горњем Милановцу.
Улице препуне тезги на којима предњаче продавци или препродавци ариљског веша и гардеробе за децу и одрасле.

Тек по нека тезга са продавцима меда из Ужица и Краљева и једна једина где је и овог вашара, у октобру на Томиндан изложена Злакушка грнчарија, која се више гледа, него купује.

Павле Мијаиловић каже да је традиционално сваке године ,на данашњи празник у Горњем Милановцу.

,,Деценијама продајем вунене чарапе, моја цена је 400 динара, јер морам покрити трошкове доласка, а и платити жене које су их исплеле. Верујте да некада и по 200 пари продам, али данас нешто слабије иде“, казао је за Глас западне Србије Павле Мијаиловић.

Више среће од Павла имала је седамдесетседмогодишња Вера Стевановић која је до поднева продала преко стотину пари чарапа.

,,Рођена сам у селу Липовац, али три деценије живим у Крагујевцу. Заједно са јетрвом плетем чарапе и то нам је више хоби, а опет се заради. Имам посла увек, дневно исплетем по једне чарапе, купци из овог краја препознају мој рад и знају да су моје вунене чарапе квалитетне, као и то да могу дуго да им потрају”, рекла је Вера.

,,Варјаче по 50 динара, јастуци од 300 - 900, шест пари чарапа за 100 динара, хризантеме од 80 до 150, баш као на вашару”, добацују потенцијалним купцима и онима који само разгледају продавци са шареноликих тезги.

Иначе, на основу историјских списа, први вашар у Горњем Милановцу одржан је на Томиндан 1865 године. Некада су били кључни догађаји за тадашње становништво које је највише трговало стоком, а занатлије су продавале своје производе неопходне у пољопривреди, као што су алати за обраду земље, конопци, држалице, вуна и посуђе. Поред забаве, на вашарима су се размењивале информације о продаји или куповини земље, дрвне грађе, камена, али су се размењивали и погледи између момака и девојака, уговарала су се венчања, распитивало се о породицама са којима се требало ородити...

Глас западне Србије