одлучила је да испрља руке и буде сервисер за акумулаторе. Она је једина жена која се у западној Србији бави овим послом, а вероватно и шире.
„Све је почело сасвим случајно, муж ми је електричар, па сам уз њега учила мало по мало и онда кад сам остала без посла, схватила сам да ово може бити моје будуће занимање”, каже за РИНУ ова вешта жена.

О Сретинином раду најбоље говоре задовољне муштерије

Дуже од три деценије она поправља акумулаторе и не пита за врсту, испод њених мајсторских шака решење се проналази за мале, али и за оне од 220 ампера који покрећу шлепере.

„Кад ме виде у радионици са мантилом, највише се изненаде деца и говоре родитељима – видите, жена масјтор”, прича Сретина.

Кад је уз мужа почела да ради у сервису није да није било неповерљивих муштерија које судбину свог акумулатора нису хтели да препусте једној жени, међутим она их је знањем и вештином разуверила.

„Сада већ имам и сталне муштерије који код мене долазе и из других градова. Добар глас, далеко се чује. Посао није тежак кад се воли, ја сам научила све тајне ”, каже кроз шалу Сретина.

Веште руке Сретини донеле сталне муштерије

Овај женски мајстор не либи се чак ни да изађе на терен и помогне возачима у невољи, па Сретину врло често можете видети како мења акумулаторе насред улице. О њеном раду, ипак најбоље говори Књига утисака која стоји у радионици и у којој се само нижу хвалоспеви и задовољне муштерије.

РИНА