Ове животиње које се често поистовећују са зечевима, ипак се од ових животиња разликују па мањим ушима и краћим ногама, а и поприлично су питомији, преноси агенција РИНА.

„Већ седам година узгајам куниће, овај хоби није јефтин, али љубав никад не пита за цену. Тренутно их имам 35, од чега су 22 женке. Иако је јако уносно продавати њихове месо јер је изразито здраво и укусно, ја их ипак не користим у те сврхе, већ их од малена дресирам и касније водим на изложбе“, рекао је Милош из села Белосавци за РИНУ.

До сада је под Милошевим патронатом неколико кунића освојило вредне награде и проглашени су за државне шампионе. Да ова животиња буде најбоља пресудна је дресура од рођења, добра исхрана и пресудан је став са којим се сваки кунић рађа, не може да се научи.

„Храним их гранулама, и наравно додајем поврће које они преферирају. Од малена се уче како треба да стоје на столу, јер било какав скок или покрет, значи аутоматску дискфалификацију. Оно што је најбитније да би кунић победио на некој од изложби јесу уши, крзно и чистоћа. Критеријуми су заиста захтевни и само најбољи побеђују“, каже Милош.

Њихов животни век је десет година, а већ са осам месеци су у пуној снази и спремни за такмичења. Званична припреме почињу месец дана пре, и тада се крзно свакодневно чешља, како би испадале старе длаке. Неколико дана пред саму изложбу кунићу се секу нокти, да би се избегле механичке повреде.

„Посебна пажња мора се обратити на време парења, активни су током целе године осим у месецима кад су велике врућине. Крајем септембра очекујемо да почну парења, па ћемо почетком године имати нове потомке“, каже овај љубитељ кунића из Тополе.

Прилог емитован у на Првој телевизији у емисији „150 минута”:

РИНА (ГЗС)