у сеоским месним заједницама која раде пуним капацитетом, каже директорка ове установе Јелена Митрашиновић Брашанац.
„Вртић у Чајетини броји 250 деце, распоређених у девет васпитних јаслених група, док је на Златибору 170 деце распоређено у седам група, од тога две јаслене и пет васпитних. Иначе, на целој територији општине има око 500 деце који похађају предшколски програм”, каже за ГЗС Митрашиновић Брашанац.
Она додаје да се мрежа предшколске установе шири у складу са проценом и потребама заједнице, односно општине тако да од 2008. године до данас у селима су створени услови за боравак деце у вртићима.
„Поред социјалног аспекта збрињавања деце док су родитељи на послу, последњих десет година је вртић васпитно образовни ресурс који укључује децу у програме без обзира да ли су родитељи запослени, јер је то политика стратегије образовања и истраживање је показало да деца чије су мајке незапослене имају највећу добит од боравка у предшколским установама”, каже директорка.
Према њеним речима у току је и адаптација простора у Чајетини, око 500 метара квадратних, који ће имати три радне собе због растерећења јаслене групе како би простор био комфоран и безбедан за децу.
„Стручних кадрова је довољно и нормативи се поштују а највећи број деце у групама је 26, у јасленим 12, а потребе заједнице су такве да излазимо у сусрет и немамо листе чекања јер су капацитети нивелисани са потребама заједнице. Када су капацитети довољни у државним вртићима, онда нема заинтересованих за приватне вртиће, а цене се формирају сваке године са повлашћеним категорија. Предшколски програм је обавезан и плаћа се само исхрана, а имамо бенефите за свако треће и наредно дете. Деца са сметњама у развоју која су прошла комисију не плаћају вртић већ те трошкове сноси Министарство за рад и социјалну политику, а припремни предшколски програм у одређеној мери финасира и Министарство просвете. Деца са сметњама у развоју и текако су постала видљива јер су се родитељи ослободила предрасуда и имају улогу у креирању програма. Инклузија још увек иде тешко јер има проблеми у виду физичких препрека”, наводи директорка Митрашиновић Брашанац.
ГЗС
