Многе муке српског сељака не заобиђу док посади и убере, а оне праве настају онда кад своје воће или поврће мора да прода. Мало ко верује да супер хероји заиста постоје, али пример Весне Драшкић из ужичког села Поточања враћа веру у људе. Док многи сељаци муку муче да произведу, а затим и продају своје производе, ова жена им помаже да оно што муком произведу пронађе пут до купаца. Свакодневно од домаћих произвођача набавља кромпир, а затим пласира на пијачној тезги у Ужицу, па је од милоште зову и Робин Худ.

„Углавном су то старији произвођачи који су некада кромпир садили на неколико хектара, а данас, у недостатку радне снаге и младих , приморани да те површине смање . То је у ћуди нашег српског сељака, да земља не остане необрађена, па су површине много веће него што могу сада да их обраде и одржавају. То је наша мука, стари не могу да одустану, а младе пољопривреда не интересује“, казала је за РИНУ, Весна Драшкић из села Поточања.

Захваљујући ужичком Робин Худу производ српског сељака стиже од њиве директно до трпезе и то по унапред договореној цени, која је ове године знатано већа од прошлогодишње. Килограм кромпира продаје се за пет пута вуше новца него прошле године, а квалитет је остао исти - неприкосновен.

„Квалитет је одличан и ове године прати цену, што није био случај прошле године када сте могли наћи кромпир за пет динара који су произвођачи бацали на отпад, до 20 динара за један килограм. Ове године цена је достигла и до 60 динара на пијацама, што је охрабрило сељаке и препродавце. Уколико гледате кроз призму четворочлане породице која спрема оброк, није да је јефтин, али је сушна година учинила своје. Цена свега је скочила, па тако и кромпира“, изјавила је Весна.

Фото: РИНА

Она је додала да ове године произвођаче кромпира бог погледао као ни једне године, и то је само још један доказ колико је пољопривредна производња неизвесна до задњег тренутка и промењива, па зато одустајаање и уништивање засада никако и никада не би требало да буде решење.

„Није било кише, суша је преполовила род, а кромпир стиже са свих страна. Сви имају кромпир, али су количине знатно мање“, додаје Весна која кромпир на ужичкој пијаци продаје и по цени од 80 -100 динара, а ако су веће количине у питању, онда је цена кртоле 60 динара", каже Весна.

Да би пољопривредници опстали у производњи кромпира, по њеном мишљењу неопходна је подршка државе која се огледа у заштити домаћег кромпира и могућношћу да оно што произведу у фабрикама под отвореним небом то и продају.

РИНА / ГЗС