На узаној прузи и дан данас стоје најстарије локомотиве у Србији 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio              Gold gondola u izmenjenom režimu rada od 2. aprila              Gradovima i opštinama sredstva za inovativna rešenja u saobraćaju, akcenat na bezbednost dece              Besplatni mamografski pregledi u Ivanjici: Zakazivanja od 1.aprila              Požeški odbornici usvojili planove i programe za ovu godinu opštinskih preduzeća              Todorović: Velika imena iz sveta hirurgije u našem gradu              Dr Hektor Vilka Melendes iz UK do detalja opisao transplantaciju jetre i tankog creva od živog donora              Čačak ugostio više od 400 najeminentnijih srpskih hirurga              U Čačku prikazan „hamburški zahvat”, čuveni dr Dejan Bogoevski predstavio srpskim kolegama nove hirurške metode u lečenju hroničnog pankreatitisa             

 
На узаној прузи и дан данас стоје најстарије локомотиве у Србији
Trenutno na sajtu: 676       |       Podeli:
30.12.2019 | 0 коментар(а)



Пожега – Са српским војницима,Солунски фронт прошла је и парна локомотива, која је током Великог рата
Двоглава аждаја прешла цео Солунски фронт, фото: РИНА

стигла у помоћ од Француза. Симболично је названа „Двоглава аждаја” и данас се чува у Железничком музеју, на Одељењу узаних пруга које се налази у Пожеги.

“Она има једну управљачницу, али два котла, што јој је омогућавало да се креће и кад би у рату била оштећена. Зато је и добила назив “Двоглава аждаја”. Служила је за допремење муниције од утврђења до бојишта и била од велике помоћи ратницима. Несметано се кретала у оба правца и никад није каснила”, каже Ивана Јовичић Ћурчић из Желзничког музеја за РИНУ.

Ова парна локомотива произведена је 1916. године у Филаделфији, по наруџби француских власти и могла је да развије брзину од 12 километара на час. Након рата, појавила се 1941. године у руднику Косталац, где је превозила руду од старе јаме до Дунава, а затим је стигла у Пожегу.

„Данас су сачуване само две такве локомотиве у целом свету. Једна се налази у Дрездену, а друга код нас, зато има велики чак и међународни значај. Прошле године на обележавању стогодишњице од завршетка Великог рата, локомотива је из Пожеге отпремњена за Париз као један од симбола тог доба, а њена истријска вредност је изузетно велика”, рекла је Ивана.

Међутим, поред ове, у Пожеги се могу видети и друге локомотиве које су се међу првима возиле Србијом, а на шинама и дан данас поносно стоји “Краљ Милан”.

„То је прва парна локомотива изграђена на тлу Србије. Направљена је ручно у браварској радионици рудника Мајданпек 1882. године, а точкови и осовине су допремљени из Енглеске. Кретала се око 20 км на час и служила је за превоз руде. Била је изграђена још једна, коју су рудари назвали Нталија, али њој се изгубио сваки траг док је Краљ Милан сачуван”, изјавила је Ивана.

На узаној прузи чува се још један од светских раритета – локомотива “Рама” произведена 1873. године у Минхену, а која је довукла први свечани воз у Сарајево, али ту су и специфична кола четвртог разреда у ком се налазила само пећ и места за стајање.

Сваке године око 4000 посетила обилази ово Одељење узаних пруга

„Ово одељење у Пожеги сваке године бележи око 4000 посетилаца из земље и инстранстава. Љубитељи возова не остају имуни на све историјске експонате који се овде налазе, а врло чести гости су нам и ученици основних и средњих школа”, изјавила је Ивана Јовичић Ћурчић.

Железнички музеј основан је 01. фебруара 1950. године и следеће године слави јубилеј од 70 година постојања и може се похвалити великим фондом ретких екпоната, књига и великим фондом архивксе грађе, а у његовом склопу је и Музејско – туристичка железница “Шарганска осмица”.

РИНА

 




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.859.385 посета
Тренутно на сајту: 677 посетилац(a)