Јеличка моба преко вибера 



 
Јеличка моба преко вибера
10.09.2018 10:32 | 0 коментар(а)



Придворица на Јелици – Иза поднева киша осу немилице, и по трећи пут овог ћудљивог дана мобаши мораше под трем.

Предраг Продановић је домаћински, промећући се од стола до стола, свима нудио своју љуту и чекао се трен да кишни облаци оду својим путем, па се људи врате на почетне положаје: у шљивик са шест хиљада стабала.

Тако је било прошле суботе на јеличким падинама у Придворици где добро рађа национална воћка и још боље пече шљивовица о којој се приповеда много шире од чачанских међа.

„Мобу смо сазвали пре десет дана преко вибера и одазвало се 70 наших сродника и пријатеља из разних села и градова Србије. То су наши, то су прави", каже за Глас западне Србије Дарко Грбовић, Продановићев зет.

У подруму, провлачећи се између храстових буради која хватају од 50 до 1.200 литара чувеног српског аперитива, прича нам:

„Очекујемо да се сакупи око 50 тона шљиве, то је почетак производње ракије `јелички дукат`. Следе први па други препрек, и цео поступак завршће се за наредних месец - два, чему следи остаривање у бурадима. Дукат је ракија коњачког типа, печена углавном од плодова сорте стенли и дуго лежи у храстовим бурадима."

Он напомиње да је реч о породичном производу Продановића из Придворице, који је настао као жеља да се створи нешто ново у прехрани и индустрији пића.

„Надам се да је наша препеченица већ нашла место на тржишту, да ће га тек заузимати, да ће производња наредних година да буде већа, да ћемо имати могућности и воље да развијамо овај прозвод, а да ћете ви заједно са нама уживати на тржишту. Наш маркетинг заснива се на причи од ува до ува па се ова ракија већ точи у више од 300 београдских ресторана, мотела, кафана, винарија, винотека. Стиже и у Америку, Аустралију, Европу, све суседне државе, чак до Кине и Макаоа. Добио сам, ономад, поруке од пријатеља из Јужноафричке Републикле и Јапана, хвале нашу ракију коју су нашли тамо."

Грбовић наглашава да је реч о традиционалној производњи у оквиру куће:

„Међутим, доста смо учили, пуно радили са Пољопривредним факултетом у Београду, са професором Нинославом Никићевићем који нам је дао основе о процесу производње. Ситем наводњавања кап по кап приложио је свој допринос одличном роду, а и срећа нас је погледала па нас није тукао град."

Подрум Продановића у Придворици, Дарко Грбовић, Фото: Г. Оташевић

Данас се уз сваки озбиљан посао мора знати шта о свему мисли интернет. Ево дела онога што стоји на електронској страници произвођача дуката из Придворице:

„Као што је шљива најлепше дрво из породице ружа тако је и `јелички дукат` најмириснија ружа међу старим српским ракијама. То је стара српска шљивова препеченица јачине 45% која је у храстовим бурадима одлежала 12 година. Добијена од најквалитетнијих сорти шљива са воћњака породице Продановић из села Придворица, на источним падинама планине Јелице код Чачка. Дукат се чува у подрумима породице Продановић где оптимална температура и влажност дају најбоље услове за сазревање ракије. Храстова бурад, најчешће запремине 500 литара, у којима ракија одлежава годинама, заслужна су за формирање специфичне ароме и укусних својстава овог пића. Редовна контрола младих и старих дестилата дуката даје стални квалитет а самим тим и врхунску позицију на нашем и страном тржишту . Производња шљивове препеченице је традиција породице Продановић стара колико и сама породица а чији корени у чачанском крају сежу у 18-ти век. Ветрови који шибају нашу земљу, наш народ, па тако и породицу Продановић, учинили су да стара, одлежала ракија буде вредна колико и дукат. Ракија је представљала залог за сигурнију али увек неизвесну будућност. Школовала је децу, женила синове, удавала кћери, плаћала порезе и омогућивала да се у весељу и са оптимизмом чека сутра. Дванаест година старења у храстовим бурадима дале су `дукату` златножуту, ћилибарну боју и префињен укус. Здрав си.”

На интернет страници „дуката” стоји да боца ове врсне српске ракије кошта 2.500 динара и да се може купити чак и у Океанији. Продаје је, поред осталих, фирма „Мини март” у Аделаиди која је од Србије удаљена 14.757 километара. Ваздушном линијом, а како другачије.

ГЗС/Г. Оташевић













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 60.914.482 посета
Тренутно на сајту: 60 посетилац(a)