On je svom najboljem prijatelju, svom pokojnom psu Vukiju, podigao spomenik, ali i sebi odmah pored njegovog za života. Dugo će meštani ovog sela, pamtiti upravo tog Sibirskog haskija koji im je čuvao kuće i bio im kako kažu najbolji komšija i prijatelj.

- Njemu sam podigao spomenik koji je koštao oko 2000 evra, dok je spomenik koji sam sebi za života napravio koštao nešto manje, oko 1500 evra i na njemu se nalaze slike njegove. Njega sam najviše voleo i takvu ljubav i vernost nikada nisam osetio niotkoda u životu. Zato sam mu i podigao spomenik - kazao je Tomo za agenciju RINA.

Srceparajuće reči posvećene sibirskom hasjkiju stoje na poledjini nagrobnog spomenika koje je Tomo napisao.

„Zašto si me ostavi prijatelju, da tugujem za tobom ceo život svoj. Život si mi ulepšao, smeh i radost doneo, a onda me napustio i tugu mi doneo. Nek su andjeli sa tobom svi nebeski, a ti mene čuvaj andjele zemaljski. U srcu ćeš mome živeti zauvek - napisao je na spomeniku Prodanović.

On dodaje da je Vuki bio poseban pas koji se nikada od svog prijatelja nije odvajao.

„Gde god ja zanoćio, bez obzira koliko daleko bilo, on me je uvek na kućnom pragu čekao. Takva vernost se nije mogla videti u životu, niti čovek može tako veran da bude. Njega sam kupio u Lazarevcu, kao štene koje nije imalo ni 30 dana od jedne profesorke koja je iz Rusije donela njegove oca i majku, prava sorta. Nažalost, moram da budem iskren, slušao me je bolje od mojih prijatelja ljudi - priča Tomo.

Nažalost Vuki je proživeo samo dve godine, a zatim se preselio na onaj svet.

„Jedan komšija je sa ladom novim prolazio i udario ga, haskiju je srce puklo, kada je pokušao tako povredjen da se vrati preminuo je na reci na kojoj je leti provodio vreme - zaključio je Prodanović.

Dakle, jednoga dana na ivanjičkom proplanku počivaće dva velika prijatelja. Gazda Tomo i njegov najbolji prijatelj, verni pas Vuki, čiji su prijateljstvo i vernost bili bezgranični i iskreni.

GZS/RINA