У врло озбиљним разговорима називана је ковницом новца која је била "зелена грана "  за  новчане позајмице и премошћивање финансијских проблема у пословању многих  установа, спортских клубова, чак и привредних предузећа. Међутим,почетком овог века Зелена , Кванташка и Млечна пијаца у Краљеву почеле су да губе битку са великим трговинским ланцима, супермаркетима и другим великим трговинама који су са продајом на одложено и другим погодностима почеле да гуше и ову, али и друге српске  пијаце. Ни побољшање услова рада није донело неки значајнији бољитак;промет је падао из године у годину.

Када је коронавирус почетком марта завладао целим светом па и нашом земљом, многи произвођачи пољопривредних производа предвиђали су пијацама црне дане, нарочито после одлуке о њиховом привременом затварању. Међутим, само неколико дана рада краљевачке пијаце,након поновног отварања, изненадио је чак и ретке оптимисте, пољопривредне произвођаче, пијачне продавце изненадио је одличан промет пољопривредних производа и добра зарада.

,,Сваког дана сам на пијаци и нема купца који прво не пита да ли је воће и поврће наше, из на наших пластеника и воћњака, из ког је села, да ли је прскано. Готово преко ноћи људи су почели да више воде рачуна о свом здрављу, првенствено шта једу. Мислим да ће ова страшна болест,чије се најтеже последице огледају у броју смртно страдалих и оболелих, да не говорим о другим,донети бар једну добру ствар, а то је да сви почну да више брину о свом здрављу. Почеће да схватају да су у природи и селу највеће благодети,нарочито у здравој храни,води и ваздуху“,каже Виолета Стевановић из Рибнице код Краљева.  
Исто мишљење дели и Михаило Рибаћ из Врдила.Он каже да је имао десет пута више пројиног брашна и српског белог лука-,,Сремца“ и ,,Босута“ све би плануло за пар дана.
,,Наш бели лук се добро продавао и преко зиме по цени од 800 динара за килограм,али ових дана потражња је невероватно.Највише се тражи за сетву и имам утисак да су овог пролећа баште орали и сејали и они који су се са селом давно поздравили“,истиче Михаило.

Јован Бугариновић, расадничар из Вранеша, Фото: М. Даниловић, ГЗС

Производи за које су потрошачи сигурни да су ,,наши“,односно домаћег порекла,најбоље се продају иако су цене ,у односу на оне пре епидемије и прошлогодишње, у просеку веће за 20 одсто.
,,Десет година сам на краљевачкој пијаци, продајем расад из сопствене производње и никада продаја није била боља него сада. Искрено био сам задовољан да покријем трошкове производње али , по свему судећи,сезона ће бити изнад очекивања. Људи искључиво траже расад проверен на српској њиви и башти.На примеру парадјза то се најбоље види;сви траже ,,јабучар“,нешто мање ,,волујско срце“, а то су сорте у које су наши повртари и домаћили увек имали највеће поверење.Тако је и с купусом,паприком,крастацем и другим расадом.Све у свему,презадовољан сам“, прича Јован Бугариновић,расадничар из Вранеша код Врњачке Бање.
Уочи почетка сезоне  највећа брига притискала је цвећаре.Размишљали су,коме је до цвећа кад свако брине да сачува здравље и да кроз епидемију прође са што мање последица.Међутим и произвођачима цвећа посао иде одлично.

Горан Јоковић, произвођач цвећа, Фото: М. Даниловић, ГЗС

,Деценију и по сам с породицом у овом послу и први пут сам озбиљно стрепео од великих губитака јер у својим пластеницима на почетку сезону имао сам више од 250000 биљака,односно разних цветова.С обзиром на укупно стање пријатно сам изненађен.Ваљда има истине у томе ,што често чујем од својих купаца,да ће се пре одрећи неких других потреба и задовољстава зарад цвећа које ,како истичу,враћа расположење и јача вољу и у тешким временима.Ово садашње је баш такво“, казује Горан Јоковић, један од највећих произвођача цвећа у Србији.
Агроном Драгутин Јевтовић, менаџер у Јавном предузећу ,,Пијаца“ Краљево, свакодневно прати пијачна дешавања која су,како признаје,и њега изненадила без обзира на искуство.
,,Догађају су невероватне ствари и делим мишљење свих оних ,а све их је више,који тврде да после ове епидемије ништа неће бити као пре.Уверен сам да ће производња здраве хране бити један од приоритета,не само државе него и сваког појединца.Гледам шта с купује,с колико пажње бира а то што се купује једино без икаквог ризика може да се нађе у сеоским домаћинствима,истина све старијим и ређим,и  наравно-пијацама. Добро је да из свега овога што је и нас снашло извучемо добре поуке“,оцењује агроном Јевтовић.

ГЗС / Миланко Даниловић