До сада је издао две збирке „Ој, Негбино, родни крају” и „Мирис завичаја” прожете љубавним, родољубивим, али пре свега традиционалним песмама.

„Прва инспирација била ми је село и све те лепоте које га красе, касније то се проширило на љубавне, празничне, завичајне, односно праве животне песме. Свака моја песма се тиче живота обичног човека, српског сељака” , каже Боривоје.

Млади песник не стиди се живота на селу, већ са поносом каже да родитељима помаже у свим сеоским пословима. Како каже, живот на селу није ни мало лак, али га је додатно мотивисало.

Овај Нововарошанин ученик је завршне године средње Шумарске школе у Краљеву, и истиче да ће упркос будућем позиву наставити да пише.

„Не знам шта доноси дан, а шта доноиси ноћ и где ћу једнога дана живети , али сам сигуран да родно село никада нећу напустити и да ћу се увек бавити пољопривредном, гајити воће и поврће, као њшто то радим од раног детињства”, каже Боривоје Илић.

Збирке које је до сада издао светлост дана угледале су захваљујући спонзорима, а да би издао нову овом младом песнику недостају новчана средства. 

„Планирам да издам трећу књигу, која се зове „Каљави сокак” , која говори о свима нама, који на пут за успехом крећемо каљавим сокаком” , каже Боривоје који поред писања песама традиционално негује певање извика, о чему сведоче бројне дипломе и захвалнице. је млади песник.

Глас Западне Србије