Европска унија (ЕУ) је препознала овај пројекта као вредан и одобрила финансирање у оквиру Програма за прекограничну сарадњу Србије и Црне Горе и тако дала развојну шасну овом крају.

Годину дана након почетка пројекта “Млеко са наших планина” у Кривој Реци, модерна мини млекара на традиционалан начин производи златиборски сир и кајмак, који ће се за почетак продавати само у одабраним хотелима и ресторанима.

Општина Чајетина чини велике напоре и издваја знатна средстваза за опстанак и развој села на својој територији.

Председник општине Милан Стаматовић на отварању млекаре "Наша Златка", фото: Глас западне Србије

Председник општине Чајетина Милан Стаматовић, рекао је да је ово пример здраве Србије, и пример којим путем треба да иде Србија.

"Овде у Кривој Реци најбоље показујемо да мислимо о свом народу, будућности. Ова деца која су први пут играла пред публиком показују да има смисла ово што радимо да све што смо до сада урадили и улагали показују резултате, али на дугорочном плану и периоду. Показујемо да имамо подршку и ЕУ и јуче да смо имали подршку Уједињених нација на овим великим пројектима, али на жалост немамо подршку наше владе која је отуђена од народа и не види и не прати народне потребе", рекао је Стаматовић.

Фото: Глас западне Србије

Стаматовић се захвалио представницима ЕУ који су препознали овај пројекат и дали подршку да Мачкат за кратко време постене агроцентар који ће развијати пољопривреду, спречити монопол и све оно што је потребно српском народу да изађемо путем традиционалних производа и наших стандарда које смо усвојили од наших предака.

"На примеру млекаре показаћемо какав квалитет имамо. Озбиљно радимо и са ЕУ ћемо заједно радити да покажемо да у Србији може да постоји један агроиндустријски центар који ће спречити монополе, сабрати и заштитити домаћи производ и брендирати све оно што су нам оставили наши преци. Неки наши производи су вековима били интересантни и распрострањени Европом, али нажалост данас смо дошли у ситуацију да имамо на власти људе који не препознају ово што ми радимо", истакао је Стаматовић.

Према његовим речима, село Крива Река је најбољи пример, али ту су и Мачкат, Шљивовица, Сирогојно, јер су спречене миграције становништва и повећан је врој мештана.

"Ово су програми које треба неговати, поштовати и који дају резултате. Ово су програми који дају резултате на седам година, а не од избора до избора и требало је седам година труда и рада комплетног тима и подршке нашег народа који је стао иза ових наших пројеката и који је разумео ово што ми радимо и данас. Долазимо у ситуацију да полако развијамо комплетну територију општине Чајетина, а не само Златибор који је већ далеко одскочио у туристичком смислу. Ако се наши развојни планови базирају на развоју туризма и пољопривреде мислим да то може дугорочно да да резултате и да то буде пример развоја Србије", изјавио је Стаматовић.

Менаџер програма прекограничне сарадње Србије и Црне Горе у делегацији ЕУ, Елизабета Саторел, каже да је дошла како би се уверила да у овако малом месту, резултати могу бити добри.

"Овде ће се производити део традиционалне хране, коју ће страни туристи моћи да  пробају на лицу места. Овакви пројекти заиста могу да привуку много туриста и да дају допринос развоју места. Уствари, то је један од разлога које је препознала ЕУ и пружила могућност развоја једном малом месту", истакла је Саторел.

Фото: Глас западне Србије

Она каже да је ово први од пет пројеката које посећују, изразивши наду да ће у наредном периоду посетити и остале и видети добре резултате.

Потпредседник Савета за анализу ризика у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Зоран Мићовић, честитајући на овом подухвату, каже да идеје тек успевају кад им дође време.

"Оно што је за нас у Управи за ветерину и кроз систем безбедности хране важно, јесте да сте све урадили у складу са прописима и законима који гарантују безбедан и традиционално добар производ који се може пласирати не само на домаће тржиште него и на светске трпезе, које су гладне оваквих производа", рекао је Мићовић.

Мићовић је подсетио да је 2009. године донет закон који је компатибилан са ЕУ регулативом и који је истовремено компатибилан са свим законима у свету када је безбедност хране у питању и спречавања ширења болести са животиња на људе.

"Крилатица Светске здравствене организације за животиње и безбедност хране је један свет, зато је врло важно да они закони и мере који се спроводе буду примењени како треба од њиве до трпезе или од штале до тањира и да производ буде квалитетан. Ово на Златибору гарантује да ће ови производи бити квалитетни и да ће наћи сигурно место и добру прозу на сваком тржишту где се год буду појавили", навео је Мићовић.

Директор Еко аграра, Владимир Бојовић, каже да су произвођачи сира и кајмака, пољопривредници из овог краја и да је идеја потекла од њих.

"За почетак смо се фокусирали на ово село и оно што смо тада уочили као проблем јесте лоша цена у откупу млека и неповољан однос произвођача и прерађивача. Наши хотелијери на Златибору су имали проблем недостатка производа и сировине са ових простора. Туристи су често довођени у заблуду у смислу да се њима пласирају разни производи који нису са територије општине Чајетина и са планине Златибор", изјавио је Бојовић.

Из тог разлога, каже он, кренуло се са идејом да се формира оваква млекару, која ће се пре свега бавити подршком и помоћи малим произвођачима, а по завршетку пројекта и успостављањеМ приватно-јавног партнерства са великим произвођачима са територије Чајетине.

"Оно што је наш циљ јесте да делујемо на локалном нивоу и да се искључиво бавимо откупом од регистрованих пољопривредних газдинстава са територије општине Чајетине и да наше проиводе валоризујемо и продајемо искључиво у оквиру туристичке дестинације Златибор", закљчучио је Бојовић.

Глас западне Србије