Стопањи, Рибарској бањи и у књижевном клубу ,,Багдала“, у Крушевцу, доноси сајт Звуци Србије. 

Атанасије је слободни уметник. Аутор је великог броја песама које изводе најпознатији певачи са естраде. Песме је објављивао у бројним листовима и часописима као што су ,,Књижевне новине“, ,,Књижевна реч“, ,,Поља“, ,,Телеграм“, ,,Вјесник“, ,,Градина“, ,,Багдала“, ,,Победа“, ,,Чачански глас“… Превођене су на француски, мексички, руски и румунски језик.

Поред поезије, Савић пише и афоризме, приче, романе и драмске текстове. Члан је Књжевног клуба ,,Багдала“, у Крушевцу, књижевног клуба ,,Драгослав Грбић“, у Чачку, Удружења публициста Чачка, Савеза композитора Југославије и Србије.

Само неке од песама за које је писао текстове су: ,, Једном сам и ја волио“, Асим Бркан, „Живот пише романе“, Бора Спужић Квака, ,,Волим небо и Мораву“, Лепа Лукић, ,,Једна ласта не чини пролеће“, Шабан Шаулић, ,,Човек с кофером у руци“, Сава Радусиновић, ,,Свирајте ноћас само за њу“, Тома Здравковић, ,,Ти си жена без адресе“, Ранко Стојанић, ,,Не дам ово мало душе“, Зорица Брунцлик…

Атанасије Савић добтник је многих награда и признања. Међу њима су Орден Савеза композитора Југославије за допринос музичкој култури, естрадно музичка – награда Србије за животно дело, Златна Лира за врхунска поетска остварења. Шест пута био је добитник прве награде на ,,Илиџи“, осам пута на ,,Моравским бисерима“, три пута на ,,Михољском лету“,, затим ,,Обреновачка зима“ (прва награда за тескт), прва награда на Међународном фестивалу у Паризу. Бројним наградама придружује се и она коју је Савић добио ове године на фестивалу ,,Михољско лето“, а то је награда за животно дело.

Овај уметник, без чијих песама не може да прође ниједно весеље у Србији, у Чачку живи од 1981. године. Са поносом истиче како је отац два сина и деда три унука.

ГЗС/Звуци Србије