проглашен је за археолошко налазиште – територију од посебног историјског и културног значаја.

Локалитет јe регистрован 1980. године, а ископавања започета осамдесетих година XX века настављена су 2010. године, у организацији Археолошког института из Београда и Музеја рудничко-таковског краја.

Сировине са Прљуше, као што су горски кристал и малахит, коришћене су још у неолиту. Експлоатисање руде бакра потиче из раног бакарног доба (енеолита) и везује се за културу Бубањ-Хум I (око 4.000 године пре нове ере). На површини локалитета документовано је више од двадесет праисторијских окана. Цела падина је прекривена крупним сипаром у коме се налазе праисторијски камени рударски батови са жлебом.

Досадашњи налази потичу из најмлађих окана на врху локалитета, јер су праисторијски рудари копали од дна према врху брда, засипајући стара окна јаловином.

Метални предмети израђени од руде из овог рудника откривени су на енеолитској некрополи у Долнославу (јужна Бугарска), што доказује значај најстарије експлоатације рудника и разгранате путеве трговинске размене сировина на Балкану.

Археолошко налазиште Прљуша је од великог значаја с обзиром на то да је највећи познати праисторијски рудник бакра у Европи на основу површине коју захвата, видљивих рударских окана и налаза рударских алатки.

Глас западне Србије