а одлука о равномерном развоју комплетну територију општине је приоритет.

„Све наше сеоске месне заједнице су инфраструктурно добро опремљене. Наравно има ствари које би требало дорадити и поправити или нешто ново додати, али у наредном периоду од две, три године ћемо комплетно завршити инфраструктуру, тако да становништво може да остане у селима, да живи у нормалним условима као њихови пријатељи и комшије који живе у градским срединама”, каже Стаматовић.

Он је истакао да је много и дугорочно рађено како би задржали људе на селу.

„Све једнократне, краткорочне мере јесу добре за наше грађане али нису одрживе. Због тога смо се определили да кренемо тежим путем, али су зато резултати дугорочни. Опремање инфраструктуре јесте било и најтеже али је то један од основних услова да покажемо да имамо добру намеру и да желимо да поправимо квалитет и ниво живота, као и садржаје у сеоским месним заједницама”, прича за Глас западне Србије први човек општине Чајетина.

Осим инфраструктурних пројеката радило се и на санацијих дотрајалих сеоских водовода и електромреже.

„Свуда су били дрвени стубови, а ЕПС није имао интерес да улаже јер се полако становништво исељавало. Зато смо покренули акцију прављења тројних уговора између општине, електродистрибуције и самих грађана и на тај начин смо око 90 посто сеоских месних заједница подигли и спремили услове да људи могу остати тамо”, казао је Стаматовић. Он је додао да су се ефекти ових улагања показали тек након пет година а пун ефекат ових мера дошао је у наредних 15 година.

„Сада имамо импресивне податке да општина Чајетина бележи пораст броја становника и што је најбитније пораст новорођене деце”истиче председник општине..

Стаматовић је подсетио да је приликом ступања на дужност председника општине затекао потпуно запуштену и девастирану локалну самоуправу.

„Грађани су препознали нашу добру намеру да урадимо све што је било потребно да општинску управу ставимо у функцију. Често нам сада кажу како је нама лако јер ми имамо Златибор, али и наши претходници су имали исте ресурсе , па није било видљивих резултата. Ми смо по последњем попису имали око 14 хиљада становника, али према подацима које ми имамо из МУП – а у овом тренутку имамо 18 400 становника”, каже Стаматовић и додаје да се у прошлој години доселило 400 становника.

„Досељавају се млади људи, враћају се из градова, заснивају породице, обнављају запуштена домаћинства и то је податак за поштовање”.

Према речима председника општине Чајетина у току је припрема буџета за следећу годину, који ће бити окренут завршавању капиталних инвестиција.

„Куповина спортске хале, завршава се изградња гондоле као и постројење за пречишћавање отпадних вода на Златибору, изградња резервоара за воду за пиће на Златибору као и завршетак пар инфраструктурних пројеката, све је то у плану за следећу годину”нагласио је Стаматовић.

Он је најавио да ће се радити на завршетку водовода Сушичко врело који у првој фази треба да дође до Трипкове и Шљивовице, а у другој фази до Чајетине и Златибора. На тај начин би било потпуно заокружено водоснабдевање на целој територији општине.

„Умрежићемо четири водосистема и на тај начин више нећемо долазили у ситуацију да било које село остане дуже од 15 минута без воде”.

Када су у питањ улагања у општину Чајетина најзначајнија су свакако улагања у Златибор.

„У нашу златну планину улагали су приватни инвеститори који су заједно са локалном самоуправом од новца који су давали за уређење грађевинског земљишта и нешто мање од продаје или од пореза на имовину, улагали у инфраструктурне пројекте. На тај начин смо направили профитабилну локалну самоуправу, која више никада неће доћи у проблем са финансирањем. Све ово што смо до сада направили и урадили је гарант да општина Чајетина има сопствене изворе из којих ће моћи да се финансира”, прича Стаматовић. Он је прецизирао да када заврше са изградњом капиталних пројеката, на ред долази финално уређење и улепшавање свих месних заједница, а рок да то буде завршено је 2020. година, када ће прогласити општину Чајетину као прву еколошку општину у Србији.

„Две трећине општинског буџета иде у капиталне инвестиције, не иде у потрошњу, тако да све што је уложено може и да се врати а инвеститори то најбоље препознају. Прављење повољног привредног амбијента стварали смо по узору на скандинавске земље и сада убирамо плодове. Стигла су и бројна признања за наш рад, а последње је дошло из Енглеске за иновативност у туризму”, истиче он.

Што се тиче рада јавних предузећа Стаматовић каже да је у њима ситуација много боља него пре, али да није задовољан у потпуности.

„Може то много боље, а поједини директори морају да схвате да ће свој лични комфор или комотно понашање морати да измене и да све подреде потребама грађана. Због тога ће у наредној години бити повећани захтеви према јавним предузећима, да боље одрађују свој посао и да се више посвете сопственим приходима, грађанима и да једноставно мора да постоји синергија између грађана и руководства. Ко то не буде схватио биће смењен и са тим ми немамо проблем. Свако ко не буде схватио због чега је дошао на ту позицију и не ради у интересу грађана већ то окрене у сопствени интерес неће више бити на том радном месту”, поручује први човек општине Чајетина.

Он је позвао инвеститоре и грађане из целе Србије је да дођу на Златибор и у општину Чајетину, да ту живе и раде.

„Такође позивам инвеститоре и грађане да ако имају сазнање или им неко тражи неки проценат, да одмах дођу и пријаве, а тај неко неће више бити на радном месту у општинској управи. Ако постоји прича да неко у име општинске управе узима неки новац или из било које странке из владајуће коалиције, ја их позивам да то јавно то кажу. Нико нема право да тражи ни један цент ни за шта. Свако ко поднесе захтев за било шта у општинску управу, мора добити одговор у што бржем року”, закључио је председник општине Чајетина Милан Стаматовић.

Глас западне Србије