Борисав Бора Ђорђевић, певач и фротнмен групе Рибља чорба али и поносни Чачанин.

Предлог за доделу звања поднео је градоначелник града на Морави, Милун Тодоровић уз објашњење да је „Бора, кроз своје богато стваралаштво, град Чачак учинио познатим у свету”.

Оно што нису могле многе теме и проблеми који тиште грађане Чачка, успело је име Боре Ђорђевића. Наиме, његово именовање за почасног грађанина Чачка одобрили су, једногласно и одборници градске власти али и одборници опозиције.

Сам Ђорђевић не крије да је изненађен овим гестом али и веома почаствован што ће постати почасни грађанин свог родног града.

„Мало ми је и чудно. Ја сам рођен у Чачку и то сам увек истицао. Никада духом нисам ни одлазио из Чачка. Чачак ме је обликовао, а после њега све је било много лакше”, рекао је за Глас Западне Србије, Бора Чорба.

Ђорђевић је славу Чачка најбоље проносио кроз своје песме, а захваљујући једној уврштен је у друштво Владислава Петковића Диса, Бранислава Бране Петровића и још стотинак песника чачанског краја. Његова песма „Погледај дом свој анђеле” нашла се у делу „Антологија чачанског песништва”.

Ипак, најпознатија Борина песма о његовом родном граду јесте „Задњи воз за Чачак”.

А да поред Чачка није заборавио ни Драгачево из кога вуче порекло, најбоље сведочи песма „Све ми приче на Мораву личе”, а чији стихови гласе:

Кол`ко јуче стиг`о сам из Гуче

Шенген виза и дозвола радна

Ту сам крен`о на рад привремено

Сваки дан ми к`о година гладна

А Немачка далеко од Чачка

Телефони утеха су слаба

Душа празна претешка је казна

Не могу да живим к`о Шваба

И што би се у народу рекло

Залут`о сам, нисам из те приче

Једноствано, уби ме порекло

Све ми реке на Мораву личе

Све је чисто к`о у апотеци

А мисли ми према кући беже

Да навикну лакше падне деци

Док старији то подносе теже

Овде нећу да остајем дуже

Ионако много дуго траје

У Србији не цветају руже

Ал` је моја па каква је да је”

ГЗС