сјатили бројни мештани и донатори који су упркос киши која је на моменте лила као из кабла, поставили темeље куће у којoj ће глувонеми старац провести остатак живота.

Породица Марковић из Чачка сазнала је за ову акцију управо преко Гласа западне Србије и издвојила велику новчану помоћ како би деда Радосав поново имао кров над главом.

                        Весна и Славиша Марковић

“Имали смо и дали смо. Иако није било нимало лако прићи до куће, одустајања није било ни за мене ни за супругу, па смо засукали рукаве да помогнемо ову акцију материјално, а и физички. Даћемо сву столарију и ако још нешто буде фалило - ту смо. Све ово радимо од срца и надам се да ћемо ускоро доћи овде и на укровљење”, каже Славиша Марковић који ради у Швајцарској.

Он се јуче у забаченом голијском селу појавио са супругом Весном којој није сметала ни киша, а ни блато да дође и лично види Радосава.

“Случајно сам отворила Глас западне Србије и видела деду како тужан седи на згаришту. Некако у том тренутку, ћерка је дипломирала са десетком на факултету у Београду и све ми се помешало и срећа и туга. Ракла сам јој - честитам сине, а поклон за десетку дајемо деди Радосаву. Јуче ме је два пута звала, и питала за деду, каже да такав поклон никада нико није добио, толико је срећна због овог тужног човека. Данас сам му видела осмех на лицу и то нема цену” , рекла је Весна.

Ни мештани нису заборавили свог комшију. Владе, Дејан Јелић, Марко Маричић, Ненад Вукашиновишћ, Горан Петровић.. сви они су несебично прискочили у помоћ и као од шале гурали колица пуна бетона.

Резултат је ту - темељ под конац, мали балкон, купатилце, предсобље, соба и дневни боравак , довољно за деду. Без жуте банке, то су искројили мајстори Милан Ђоковић и Милун Лишанин, а асистирао им је Љубо Маричић јер како кажу, Лале је то заслужио, а за изградњу ће одвојити и још који свој мајсторски дан.

Зоран Стевлић некада је био свештеник у овом крају, сада је у Кушићима, али данас је дошао само због деде Лала. Затекли смо га у чизмама и каљаве мантије. Прво је освештао темељ, а онда се латио лопате.

,,Ово је мој народ са којим сам провео много година.Такву душу као Радосав мало ко има. Исповедио сам му супругу пред смрт. Бог да јој душу прости. Срећан сам због Лала, имаће свој кров. Хвала Весни и Славиши на доброти, чујем да су баш одвојили. Бог ће знати како да им врати. И свима који су дали један ексер,” вели прота Стевлић, а у оку му заблиста суза.

Иначе не сме се заборавити ни величина људи који су притекли у помоћ.

“Владе из драгачевских Вајата, добри људи из Француске и Немачке послаше по неки динар.

Јадан човек, рекоше да је саобраћајни полицајац из Гуче, купио је 10 кила ексера, а на поклон је стигао и кубик даске од Горан Лишанина. Два стоваришта једно је Цилово из Ивањице а друго из Ариља , нека ми опросте не знам име, дадоше добар прилог. Стојан Рангелов се пробио кроз ово блато и послао нам ризлу за шоловање коју смо данас уградили. Хвала председнику општине Лазовићу и Момчилу његовом заменику, долазили су сад неко вече пред сам мрак да виде шта треба, као и директору Комуналног Владимиру Бојановићу који нам је такође прискочио у помоћ” објави то све Гвоздене и кажи им да им је деда Лале захвалан до гроба. Цело јутро иде за мном и објашњава ми рукама да не заборавим то да поручим, рече нам Мирко Ћурчић коме је деда близак род.

Иначе акција се наставља већ сутра када би требао да се у трошку општине наспе прилазни пут и темељ а веома брзо кренуће и зидарски радови.

ГЗС/Г.Николић