патријаршија, као и православни верници у Јапану и другим државама широм света.
И ова јулијанска, и како се још зове, "српска или православна", Нова година биће дочекана у складу са епидемиолошким мерама.
У Храму Светог Саве на Врачару у поноћ ће бити служена литургија и молебан за благослов новог лета Господњег.

"Година која је за нама била је година озбиљних искушења, а наш народ се нашао пред озбиљним испитом - испитом вере и трпљења, љубави и смирења", саопштено је на сајту Храма.
Јулијанску Нову годину у региону обележавају православни верници у Србији, Црној Гори, Републици Српској и деовима Федерације БиХ, где живе, Северна Македонија и у деловима Хрватске.

Дочек јулијанске Нове године у Црној Гори је забрањен на отвореном и затвореном у складу са мерама које је донело Министарство здравља.

Ипак, према неким записима, српска Нова година није само календарска, већ је настала као знак отпора покушајима да се затре српски идентитет.

Она није почела да се слави јавно и пркосно 1919. године, када је Краљевина СХС за ванцрквене сврхе усвојила нови грегоријански календар.

Штавише, СПЦ се залагала за усклађивање календара и за то ангажовали великог научника Милутина Миланковића.

Срби су постали смуњичави тек 1923., када је из Загреба поручено да православна славља наводно штете привреди и трговини.

"Трговинско-обртничка комора из Загреба поднела је 12. фебруара 1923. представку Министарству социјалне политике о потреби изједначења календара с обзиром на штете које по привреду производи слављење верских празника по два календара", записано је у документима.

Комора је, наиме, сматрала да би изједначење календара утицало и на смањивање верских разлика у земљи.

Противници промена у Православној цркви плашили су се преласка на нови календар због унијаћења, а зебњу Срба су појачали исти захтеви из хрватских градова где су били јаки центри фрањеваца, носилаца идеје да у Хрвтској и БиХ нема српског становништва, већ само поправослављених Хрвата.

Прославу нове православне организовала је прва београдска „Касина“, а следећих година су се придружиле све престоничке кафане, биоскопи, домови ратника-инвалида...

У комунизму је славље српске Нове године било забрањено.

У Архиву Југославије постоје документи који стриктно наређују да се новогодишњи поклони повлаче из продаје у време верских празника, што није важило и за католички Божић, јер је претходио интернационалној прослави Нове године.

Постојала је стриктна наредба да 13. јануара кафане морају да се затворе најкасније до 22 сата.

Ипак Срби су наставили да славе, кришом и из ината, ризикујући дочек у притвору.

ГЗС / Танјуг