"Желим да верујем и верујем да судије доносе одлуке у складу са законом и у складу са својим слободним судијским уверењем. Доследно поштовање закона при доношењу одлука јесте и мора бити брана од било које врсте самовоље", каже она за данашњи "Блиц".

На констатацију да се људи из Високог савета судства или Државног већа тужилаца не би сложили већ би рекли да их кочи политика, она каже да до сада није имала прилике да чује да чланови Високог савета судства или Државног већа тужилаца указују да постоји притисак политике приликом доношења одлука, али не треба занемарити да су се оглашавали због медијског притиска и коментарисања поступака који су у току.

"С друге стране можда можемо да говоримо о утицају законододавне власти на процес избора носилаца правосудних функција, а што ћемо мењати кроз измене Устава. Управо Акциони план за Поглавље 23 предвиђа јачање независности правосуђа кроз измене процеса изборна носилаца правосудних функција и у том смеру ће и ићи уставне промене", каже Кубуровић.

Удаљавање насилника из стана могуће по хитном поступку

Министарка правде Нела Кубуровић каже да од 1. јуна почиње примена Закона о спречавању насиља у породици и да је до сада око 700 лица - судија, тужилаца, полицајаца прошло обуку.

У смањењу црне статистике, како каже, највише може да допринесе изрицање хитних мера и удаљавање насилника из стана до 32 дана.

"Прво о томе одлучује полицијски службеник који може да удаљи насилника на 48 сати из стана, а након тога суд да продужи још 30 дана. То је најефикаснија мера која може да спречи да дође до ескалације насиља", појашњава министарка.

Како каже, било је довољно времена за обуке - судија, тужилаца, полицајаца, те да је близу 700 лица прошло обуку.

"Организоване су радионице где су заједнио сарађивали полиција, тужиоци, судије, а укључивани су и центри за социјални рад", рекла је Кубуровић за ТВ Пинк.

Она је додала да се криоз радионице показало да је могућа међусекторска сарадња, а да циљ закона није само да кажњава, већ да има и превентивну улогу, да делује превентивно.

Министарка је најавила још измена што се тиче законске регуилативе, а које се туичу акционих планова за спровођење поглавља 23, као што су Закон о Агенцији за борбу против корупције, Закон о вештацима.

Док год Устав и закони о судијама и јавном тужилаштву прописују да Државно веће тужилаца и Високи савет судства предлажу кандидате, а да их бира Скупстина морамо радити у складу с тим законима и процедурама, додаје она.

На питање зашто смо имали хитан поступак измена и допуна Закона о судијама без јавне расправе и уважавања мишљења оних који се то највише тиче, она каже да Министарство правде није било предлагач тог закона.

"Када министарство предлаже закон, онда је потребно прибавити мишљење релеватних институција и струковних удружења. У овом случају закон су предложили посланици, што подразумева другачију процедуру."

Ове измене предвиђају да председник суда може по истеку мандата поново да се бира на ту функцију на период од четири године. Врховни касациони суд је пре пар година донео јединствени програм решавања старих предмета на основу ког председници судова израђују своје индивидуалне планове, каже министарка.

Она додаје да су спровођењем тих планова остварени значајни резултати нарочито током 2016.

"Како је решавање старих предмета један од приоритета, а што је предвиђено и Акционим планом за Поглавље 23, континуитет у раду председника судова се испоставио као јако битан. Управо ове измене закона које су подржане и од стране Високог савета судства, то ће омогућити", каже Кубуровић.

На питање зашто у многим тужилаштвима и судовима годинама руководе људи у в.ф. статусу, она одговара да од 2013. српско правосуђе више није у в.ф. стању у којем је било годинама уназад.

"Током прошле године, у тридесетак јавних тужилаштава и судова имали смо вршиоце функција јер је било потребно спровести нове конкурсе за места где је истекао мандат. Када говоримо о избору јавних тужилаца, Народна скупштина није могла да обави избор све док Државно веће тужилаца не оконча конкурс и поступак предлагања кандидата", каже министарка.

Она додаје да су кандидати предложени Влади два пута током краја 2016., након чега су се стекли услови за њихов избор.

"Доказ да Влада није предлагала "своје" кандидате јесте чињеница да је листу кандидата коју је предложило Државно веће тужилаца Влада проследила Скупштини у неизмењеном облику. С друге стране, вршиоце функција не поставља нико из политичких структура нити из извршне или законодавне власти, већ вршиоце функција председника судова нижег ранга постављају председници непосредно виших судова, док вршиоце функција јавних тужилаца поставља републички јавни тужилац", каже Кубуровић.

Српска листа представља интересе свих Срба

Уколико би Рамуш Харадинај био нови косовски премијер након избора 11. јуна, то би изазвало тешкоће и проблеме у односима Београда и Приштине, рекла је данас министарка правде Нела Кубуровић.

Она је додала да се Србија залаже за мир и стабилност, те да ће наставити да кроз процес дијалога унапреди и решава питања и проблема Срба и Албанаца на КиМ.

На изборима ће, како каже, Српска листа бити та која представља интересе свих Срба и она треба да спречи стварање војске Косова.

"Српска листа је та која ће да штити и представља интересе Срба на КиМ", појаснила је она.

Кубуровић је гостујући на ТВ Пинк рекла да нису смањени капацитети Умника на КиМ, што су покушале да учине поједине чланице Савета безбедности УН на последњој седници о Косову.

"Србија је реаговала на одговарајући начин указујући да је неопходно да Умник настави да ради пуним капацитетом, јер управо је он гарант територијалног суверенитета и интегритета и спровођења резолуције 1244", појаснила је Кубуровић.

Она је нагласила да дешавања на КиМ, претње Србима, изјаве албанских политичара, показују колико је важно да Умник остане на КиМ.

"Указали смо на непримерене изјаве албанскуих политичара, које нису осуђене од стране ЕУ и Америке", нагласила је она.

Упитана за случај Харадинаја и то што га француски суд није испоручио Србији она је рекла да као министар правде никада не коментарише одлуке судова, али да је та одлука "политичка и срамна".

"Француски суд је констатовао у пресуди да су испуњењи услови за изручење, да нема политичког гоњења, да случај није застарео, али на последњиој страни кажу да би испоручење било политички штетно за Харадинаја.

Пресуда дакле није била заснована на доказима, већ је политичка одлука", закључила је она.

Извор: РТВ