дуго година судбина их је спојила у Београду и вратила у родни крај, где су отпочели нови живот.

На пар километара од Пријепоља је Седобро. За једне село, за друге приградско насеље. Од давнина датира прича да му је Свети Сава дао име "јер је у њему све добро". Кад је кроз векове загубљено "в" из сложенице по којој је место названо - не зна нико. Па ни Вараклићи, млади брачни пар, али њима је све на добро кренуло кад су се вратили овде, у завичај.

Фото: приватна архива

Данас, своји на своме, са факултетским дипломама, живе од посла за који се школовали нису. Суше воће и не жале се.

Драгана (30), девојачки Нинчић, и Александар Вараклић (32) знају се цео живот. Одрасли су у Седобру као другови, комшије. А судбина их је спојила у Београду где су се као студенти заволели. Али ни он, инжењер електроенергетике, ни она, дипломирани туризмолог са мастером за маркетинг и трговину, нису могли да пронађу посао.

Предање Светог Саве

Одлучили су да се венчају и врате у Седобро. На све што су били незапослени, пресудна је била Драганина одбојност према београдској свакодневици. А опет, држала се Светог Саве, да је у Седобру све добро и да ће им кренути набоље. И кренуло им је по повратку кући на родитељском плану, добили су ћерку, убрзо и сина.

“Деца су дошла, али ни Александар ни ја нисмо радили. Нисмо имали ни капитал да у нешто уложимо, ни храброст да се задужимо, а у Пријепољу наћи посао више је него тешко. Решили смо да пратимо огласе за доделу подстицајних средстава, али не полажући велику наду”, прича Драгана Вараклић.

Те 2015. Регионална развојна Агенција "Златибор" из Ужица расписала је конкурс за доделу стартап кредита почетницима у бизнису. Александар се пријавио на конкурс, па када је прошао први круг, кренуо на обуку за израду бизнис плана. У почетку су хтели да се посвете малинарству, али те године у Пријепољу је дошло до хиперпродукције.

Суве шљиве

“Тада је површина под засадима повећана за 200 одсто. А ја се никад нисам држала девизе "куд сви, ту и ја", него супротно. С обзиром на то да имамо шест хектара под разним сортама воћа, одлучили смо да конкуришемо за сушару. И добили смо новац”, наставља Драгана.

Беше то пред крај године кад је сезона већ увелико била прошла. Наредне, 2016. су још били почетници у послу, па им је она без већег успеха промакла. Чекали су циљано 2017, али она је тотално подбацила, толико да ниједна воћка у целом крају није донела ни плод. А прве плодове својих идеја Вараклићи су убрали прошле године. Док су се малинари бунили против лоше цене и клели лоше временске прилике које су десетковале род, Драгана и Александар су имали пуне руке посла.

Заборављени деликатес - суве шљиве с орасима и медом, фото: приватна архива

“Сушили смо шљиву, али нисмо хтели да се на томе зауставимо. Желели смо да се усавршавамо, да пратимо трендове, учествовали смо на семинарима, наступали на сајмовима. Када смо 2018. добили позив за Етно - сајам у Београду мислила сам где ћемо са сувим шљивама, то је већ виђено, дај да понесемо неки финални производ. Изложили смо суве шљиве пуњене орасима и преливене медом, посластицу која је позната али запостављена, и за њу добили награду Сајма и одличан одзив купаца” прича Драгана.

Ваздух исушује влагу из воћа. И све непрскано. Проширили су асортиман чипсом од јабуке, крушке и дуње.

Још један конкурс

Видели у Седобру да сушењем воћа Драгани и Александру добро иде, па се и они заинтересовали за исти посао. Прошле јесени сушили су услужно код Вараклића. Тако су проширили посао и поново конкурисали те добили средства за набавку хладњаче.

Имају још идеја, али неће их све одједном испуцати, уводиће их полако. Стрпљиво, сад им је време савезник.

Једно брдо раздваја Седобро и манастир Милешеву. Због њега је и Свети Сава навраћао у ове крајеве. И рекао да је овде све добро. Драгани и Александру јесте. Деца им расту, кућа одише љубављу зачетој у студентске дане, посао цвета, сами су своје газде, од природе живе и здраво се хране. Успели су. Ни најмањи разлог немају да се покају што су направили пресудни животни полукруг дуг 300 километара. Толико има од Београда до Пријепоља.

Блиц, В. Лојаница / ГЗС