Др Радослав Милошевић стекао услов за старосну пензију: од приправника до директора чачанске Болнице 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Др Радослав Милошевић стекао услов за старосну пензију: од приправника до директора чачанске Болнице
Trenutno na sajtu: 479       |       Podeli:
15.01.2020 | 0 коментар(а)



Чачак - Др Радослав Милошевић остаће још неколико месеци на челу Опште болнице у Чачку као в.д. директора иако



већ данас стиче право на законску пензију. Милошевић је цео свој радни век, од првог до овог дана, посветио и провео у овој чачанској установи и важи за једног ид најбољих стручњака у области гостроентерологије, обављајући свој лекарски задатак паралелно са дужношћу директора.

Усавршавање је завршио 1991. године код ментора професора др Томице Милосављевића. Од тада је његово професионално опредељење гастроентерологија и све доступне терапијске и интервентне процедуре из гастроентерологије.

Крајем прошлог века, 1999. године изабран је за начелника службе за интерне болести, и на том месту провео годину. Међутим, 2000. у фебруару смењен је са места начелника под чудним околностима, обележен „као шпијун државне безбедности”.

,,Као начелник Службе за интерне болести уздигао сам је на највиши ниво, како по стручности тако и по условима рада запослених и боравка пацијената. Да подсетим, пре мог доласка Одељење није кречено 40 година, ниједан кревет није имао постељину ни душеке који нису били покидани, мокри чворови запуштени. Некада су се збрињавала и по два пацијента у истој постељи” - истиче др Милошевић за Глас западне Србије.

Као в.д. директора трудио се, и мисли да је то постигао, пре свега да обезбеди доступност здравственој заштити свим пацијентима у разумно време. Да обезбеди потребна средства и опрему за рад, да према могућностима створи прилике за повећање броја запослених, да обезбеди задовољавајуће услове за боравак пацијента.
„Болница у Чачку је међу реткима, ако не и једина у Србији, која нема листе чекања за операције са уградњом вештачког колена и кука, операције катаракте, интервентне процедуре у ангиологији, коронарографије са дилатациојом и уградњом стентова. Врло се кратко чека на ЦТ прегледе и мамографије, наравно према индикацијама о приоритету”.

Ангио сала у чачанској болници

Како је последњих година опремана чачанска кућа здравља?
„Претходне три године у болницу је инвестирано преко милион евра евра (ангиосала, породилиште, радиологија, гинекологија, хирургија, ОРЛ, ортопедија). Готово да нема службе у којој није замењена скоро у потпуности дотрајала опрема. Пре две године отворена је ангиосала, једна од најмодернијих у Србији. Задовољство је и чињеница да смо међу најбољима у тој процедури у Србији. За две године урађерно је више од 2.500 процедура и 700 интервенција”.

Ко данас чини здравствени тим ове Болнице? 

„Обезбеђен је квалитетан кадар, доведен врстан интервентни кардиолог из `КЦ Крагујевац` заједно са консултантима са Института `Дедиње` и сада већ обученим врсним сопственим стручњацима, тројицом лекара којима се поносимо и имамо велики залог за будућност. У Болницу је протеклих година примљен 61 лекар, 137 медицинских сестара и техничара, један правник, двоје економиста. На специјализацији је 30 лекара, на субспецијализацији један.

У стручном смислу, после 40 година започете су операције штитасте жлезде, лапароскопске операције у хирургији, ортопедији, оториноларингологији. Усвојено је пет нових технологија. Управа колектива је поносна што су деци са посебним потребама доступне стоматолошке интервенције у аналгоседацији, мимо правилника о номенклатури здравствених услуга на секундарном и терцијарном нивоу. Такође, пацијентима са малигнитетом доступан је конзилијарни преглед, једини у Србији за установе секундарног нивоа.

„Подсећам да је крајем 2017. отворено реновирано породилиште, једно међу прва три по квалитету Србији. Реновирани су сви мокри чворови, свих 507 кревета је добило нове душеке.Обезбеђено је довољно постељине и другог материјала. Поносан сам што готово није било значајнијих несташица лекова и санитетског материјала и посебно бих истакао да је наша Болница једна од најбољих у Србији по финансијским показатељима стручних контрола, Фонда и Државне ревизорске инспекције. Дуг ове Болнице, међу реткима у Србији, је испод лимита за проглашење у јавни дуг.

Општа болница у Чачку

Ово је само кратак осврт на оно што је урађено и што је овог дана лична карта Болнице” - описује др Милошевић.

И додаје:
„Што се мене тиче, бавио сам се професионално, часно и поштено, надам се и стручно занимањем лекара интернисте гастроентеролога. Први сам увео ендоскопске процедуре у установи, а поготово интервентне ендоскопске процедуре: полипектомије, хемостазе, екстракције страних тела из горњих партија ГИТ-а, пласирање тролуменске сонде, пласирање транскутане гастростоме... Нажалост, мојим одласком из куће ове процедуре неће бити доступне пацијентима наше Болнице, као ни поступак скрининга дебелог црева за рано откривање рака на том органу”.

У посебном слову, др Раде Милошевић овако беседи:
„Оно што ме посебно радује је чињеница да током свог рада нисам имао ниједну професионалну грешку. Овом приликом бих се захвалио мојим сарадницима, драгим колегама, помоћницима, свим медицинским сестрама и техничарима и осталим запосленима, без чије сарадње и моја каријера не би била тако успешна. Велика захвалност мојим цењеним професорима и учитељима: проф. др Т. Милосављевићу, проф. др И. Јовановићу, академику проф. др З. Кривокапићу, проф др Б. Марковићу, проф др П. Пешку и другима са којима сам имао привилегију и част да сарађујем. Захваљујем се мојим колегама, директорима других здравствених установа са којима сам сарађивао. Чачанска болница је једна модерна, стабилна, стручно оспособљена перспективна установа која има великог основа за даље напредовање. Ја идем да гајим винову лозу, да цедим вино, да се дружим са мојим анђелима унуцима, и по мало гастроентерологијом. Хвала свима.

Др Радослав Милошевић”.
Милошевић је био на челу Болнице седам година.

Дечак из сиромашне куће, „вуковац”, дипломац са просеком 8,57, примеран војник

Како би др Раде Милошевић описао свој досадашњи животни пут?
„Рођен сам 16.01.1955. године у селу Риђагама, у радничкој породици врло оскудних примања, тако да ми најраније детињство није остало у лепој успомени с обзиром да сам такорећи од малих ногу био принуђен да се борим за голо преживљавање.
Основну школу и гимназију завршио сам као носилац дипломе „Вук Караџић” један од троје у генерацији. Медицински факултет завршио сам у Београду у редовном апсолвентском року са просеком 8,57.

По завршетку обавезног лекарског стажа и положеног стручног испита, запослио сам се у Хитној помоћи где сам радио непуну годину. Како нисам прошао на конкурсу за пријем у стални радни однос, иако сам био једини кандидат, отишао сам на одслужење војног рока у ЈНА.

Војни рок сам служио у Школи резерних офицаира санитетске струке при ВМА и као најбољи питомац у класи значку примерног војника. По завршетку школе распоређен сам у ГА Ваљево, где остајем до краја војног рока, уз скраћење од 61 дан као примеран војник.

Министарка правде Нела Кубуровић и министар здравља Златибор Лончар заједно са представницима локалне самоуправе, отворили су реновирано породилиште и ангио салу 2017. године

По завршетку војног рока запослио сам се у Болници Чачак, у Служби за интерне болести - одсек дијализе где сам радио 4 године до стицања права и упућивања на специјализацију из интерне медицине на Медицинском факултету у Београду.

Специјалистички испит из интерне медицине положио сам 6 месеци пре законског рока и по повратку почео да радим у интерном одељењу.
Како нисам могао добити жељено усавршавање из гастроентерологије исту сам уписао на Свеучилишту у Загребу о свом трошку, са идејом да напустим посао да би се усавршавао.
Исту нисам реализовао због дешавања у Југославији 1990 године.

Захваљујући тада шефу катедре гастроентерологије професорки др. Паштакуљић, која је ванредно ради мене организовала наставу за субспецијализацију из гастроентерологију, исту сам ипак уписао у Београду на Медицинском факултету и Клиници за гастроентерологију”.

Како је основана државна болница у Чачку

Из писма окружног физикуса др Стевана Тренчинија од 26. јуна 1868. године, упућеног Министарству унутрашњих дела, види се да је прва јавна државна болница у Чачку основана и почела да ради 15. маја те године. И то у кући Милоша Игњатовића, у Обилићевој 39.

Прва државна чачанска болница - зграда у Обилићевој улици број 39 (фото: Монографија-150 година чачанске болнице)

Малобројно особље, нарочито оно које се бринуло о нези болесника, ма колико да је свој ниво здравствене просвећености прилагођавало лекарским саветима и захтевима, тешко се ослобађало заосталости. Једна сличица из тог времена коју је испричао Драгутин Ђоковић, то најбоље потврђује. Ево његовог казивања:

„Било је то око 1885. године. Као дечак од десетину година лежао сам у болници у Палилуама. Лежим у некој старој креветини, покривен старим ћебадима и ћутим. Ваљда је била недеља, или неки црквени празник. Рано изјутра болничар Чедо Костић, родом из села Ртију, отвори прозоре на соби, па затвори. Онда на парчету ћерамиде донесе жара, стави мало тамњана, прекрсти се и приђе сваком кревету и окади болеснике. Неко се придигне, седне у кревет, онако изнемогао, па се и он прекрсти. Неко и не помаља главу испод ћебади, само што не умре. Утом наиђе др Јарослав Кужељ. Застаде, окрете главу лево и десно и стаде пред болничара: `Чедо, шта ово смрди, шта то радиш? Знаш ли да од овога људи могу да помру?` Чедо стоји и дружи у руци парче ћерамиде са тамњаном. Ништа не говори. Дим од тамњана ковитла између њих двојице...Измешао се дим тамњана и карбола, да цркнеш”.
Садашња зграда Опште болнице у Чачку, од 13.000 квадрата, свечано је отворена 4. марта 1980. године.

Горње редове преузели смо из монографије „150 година чачанске болнице” чији су аутори Радован М. Маринковић, Мирослав Миле Мојсиловић и др Нада Лазовић.

ГЗС

 

 




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


ČAČAK BOLNICA RADE MILOŠEVIĆ PENZIJA

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.751.267 посета
Тренутно на сајту: 481 посетилац(a)