„Почео сам са једном кошницом, давне 1992. године. Држава је давала наду пчеларима, па сам због тога и ја постепено повећавао број кошница надајући се да ће бити боље. Добијамо субвенције,  720 динара по кошници, од продаје меда нема неке велике зараде, чим има доста меда падне цена. Све се своди на љубав, ја бринем о пчелама али и породица помогне, волимо да једемо мед па сам због тога и опстао оволико дуго“, казао је за ТопПрес Дејан Ристић.

Иако је зима пчеле су унутар својих кошница активне, пролеће морају дочекати спремне.

„Пчеле су у клубету, прибијене једна уз другу и на тај начин чувају топлоту унутар кошнице, матица је занела јаје и ствара друштво за пролеће. Ако лепо зазиме нема посла око њих, мада их редовно обилазимо. Пчеле не воле да се узнемиравају током зиме, тако да само проверимо да ли је са кошницом све у реду.  Кад имају довољно хране, хладноћа им не представља проблем“, тврди Ристић.

Дејанове кошнице су у селу где живи, стациониране. Производи багремов мед и ливадски у мањој количини.

„Производимо мед који продајемо по цени од 800 динара, у  теглама  од једног килограма. Прополис 10 милилитара 100 динара. Имамо наше старе муштерије, пријатеље, доста меда и поклонимо. Чист, природан мед је доста здрав, ко има дијабетес без проблема сме да уноси мед јер је то здрав природан шећер. Идеалан је извор енергије, нарочито је погодан у зимском периоду, требало би га свакодневно конзумирати. Правилно је узимати дрвеном кашичицом и задржати га у устима што дуже јер тако организам узима најважније састојке меда. Прави мед мора да се кристалише, ушећери, такав се може чувати годинама“, објашњава Дејан.

ГЗС/ ТопПрес