се плаше да ће се пре истребити овце него курјаци.

Према неким проценама, односно зимским пребројавањима трагова, ловци су дошли до закључка да има четири одрасла вука. Мишљења су да онда ту мора и да је једна женка која се сигурно окотила ове године.

„Значи ове зиме ће бити седам, осам вукова и можете замислите какву штету они могу да направе. Могу да савладају највеће говече, коња а да не набрајам шта могу да учине ситној стоци. Ми велике штете имамо у ловишту прво од вукова који нам уништавају високу дивљач а и ловачке керове. Исти проблем имамо и са псима луталицама. Ја сам дугогодишњи ловац а водио сам и удружења. Некада су ловци имали задужење да чисте терен од паса луталица, тада нисмо имали толико штета по питању ни ловишта ни уништавању оваца код људи. Међутим, Удружење за заштиту животиња то је стопирало тако да ни један пас не сме да буде убијен. Општина Горњи Милановац је донели одлуку да плаћају штете за свако уништено грло, то су огромне паре. Шинтерским службама се плаћа 6.000 по ухваћеном псу. Они ухвате пса у Дружетићима одведу га у Краљево кастрирају и врате га и пусте у Теочин. Не склоне их трајно са територије и они и даље праве штету”, наводи председник Ловачког друштва „Фазан” Бошко Миловановић.

 Мештани Дружетића стално на опрезу, фото: РИНА

Он каже да од нове године је сигурно преко 100 грла оваца страдало од паса луталица на територији само прањанског краја, а да је само за три дана у Коштунићима заклано преко 30 оваца.

„По мојим информацијама, од вукова, на фарми Чутовић где има 60 грла крупне стоке, само му је ове године настрадало седам до осам грла. Пре неки дан продао је телад купцима и они су му рекламирали једно јер су га нагризли вукови. Морамо да апелујемо на државу и на институције да се на неки начин то спречи. Ми ловци водимо рачуна о својим псима и имамо њихову евиденцију, паса луталица је на све стране. Људи доносе остављају их, они препуштени себи морају да се сналазе за храну, хватају овце, ситну дивљач, зечеве, фазана. Огромне су штете, јер знају сељаци када им једном луталица или вук растера овце од њих више нема ништа. Оне се стално плаше, долази до побацивања. Морамо на неки начин да заштитимо сточаре”, наводи Миловановић.

Рада Крнић из Дружетића има 100 оваца које су ограђене мрежом како би биле заштићене од напада вукова и паса луталица, али каже да и поред тога морају да их надгледају. „Вукове ређе виђамо али их стално чујемо како завијају. Прошле године нам је вук дошао до саме ограде, овце су се уплашиле и почеле да беже. Муж због тога мора стално да је ту. Има ту још људи који држе стоку и сви је чувају. Последњи пут су нам заклали осам оваца”, каже Рада.

Рада Крнић, фото: РИНА

Прича се да чобанин у овим крајевима, без пушке и мотке, не може да крене за стоком. Миодраг Мишо Влашковић из Дружетићи сведок је томе, јер каже да се доста вукова населило и да вребају сваког тренутка.

„Хватају најбоље јагње, теле или јуне и носе ако је лакше, а већима ваде утробу и једу. Касније се враћају по плен, па их људи сачекају да их јуре. Раде Стојановић је пре пет дана нашао код Мића Чута теле са извађеном утробом. Знали су да ће се куријаци вратити и морали су да иселе сву телад у Прањане, да их помакну са ове паше која је са чистом водом идеална али џаба, не може да се живи од вукова. Чувамо, пратимо али он је увек ту и дође чим се ми притајимо”, каже Мишо који увек уз себе има пушку из које сме да пуца само у ваздух.

„Курјак је овде заштићен, треба ти читава папиролога и дозвола да би могао да га ловиш и то само викендом, али он не напада само викендом. А и навикао се на пуцање у ваздух, огуглао је, ето га опет за пар дана. Много су гладни и морају да се снађу да једу. Хватају они и срнећу дивљач и свиње, зечеве али и стоку.”

Како Мишо наводи највећу штету је претрпео Мићо Чутовић коме су вукови заклали преко десеторо јунади и телади само ове године, а иначе сваке године му се то дешава некада више некада мање.

„Бошку Влашковићу доста оваца је отишло као и Божимиру Марковићу. Милану Крнићу су заклали два бика по 200 кила, у планини, јер они када огладне не бирају шта ће и коме ће да ураде”, прича Мишо.

РИНА