касне плате запосленима и већина њих није пријављена, преносе данас бројни медији. Иако ова медијска кућа добија вишемилионске износе из буџета Града, за 2019. чак 7.500.000 динара, паре очито одлази на другу страну, а не на рачуне запослених који праве програм а запослени су  се обратили редакцији Курира - Овако никад није било. Плате нам касне, а кад ћемо и колико од тог дуговања да добијемо, не знамо. Нико ништа не зна да нам каже, менаџмент практично и не виђамо. Изгледа као да је све пред распадом - наводи један од запослених и додаје:

Ипак, ми уредно долазимо на посао и обављамо наша задужења. Радимо као да је све у најбољем реду, а нико нас не пита од којих пара плаћамо рачуне или купујемо да једемо. Ово је страшно.

Поред неисплаћених зарада, које су сада проблем број један, већина запослених у РТВ Шабац мучила је муку и са уговорима.

- Ја не познајем ниједног колегу који има уговор на неодређено. Вероватно неко у фирми и има такав уговор, али ја не знам ко је то. Ми уопште нисмо пријављени - додаје један од запослених са ове телевизије. Муку са зарадама, додају, муче и некадашњи радници ове телевизије.

Неки људи који су отишли нису добили новац за отпремнину, због чега су тужили фирму - истичу.

Обавештена медисјка удружења

Владимир Радомировић, председник УНС, каже да је ово новинско удружење добило исте информације као и Курир. - УНС је добио исте информације као и ви, да је ситуација у РТВ Шабац критична. Овим путем позивамо колеге да се јаве ради заштите њихових радних права - поручио је кратко Радомировић. 

Са друге стране, Александар Живановић, директор РТВ Шабац, тврди да плате у фирми не касне и да су сви пријављени на неодређено.

- Кад је реч о проблему са отпремнинама, то је било пре приватизације, пре него што сам ја преузео (фирму). Међутим, није било никаквих тужби. У међувремену, сва потраживања за отпремнине су исплаћена - каже Живановић за Курир, као и да му је контрола из Министарства привреде рекла да је ово била најуреднија приватизација.

Николић: на жалост медији служе као средство за уцене или дискредитацију

Све је исто само њега нема. У борби за власт неко не бира средства а неко гледа нешто да мазне. То је стара прича од почетка борбе за демократију на овим просторима, каже Гвозден Николић председник Удружења медија и медијских радника (УММР).

,,Добро знам како то изгледа а та прича много подсећа на ону чачанску када је  ТВ Чачак био тобоже светионик слободе. Медијске перјанице које су водиле ТВ Чачак су били Стојан Марковић, познат по броју промењених странака и милионској превари са судским епилогом према грађанима  у граду на Морави. До њега одмах била је Светлана Којановић која је данас лидер неке НВО.  А у телевизији или Чачнском гласу је била тужна слика. Сви су растерани и само мали број добио је отпремнину, многи остали без плате а сви без посла. Телевизија је приватизована  из личних разлога а онда је убрзо нестала ради ,,газдиних разлога”. Остало је  питање на које Стојан и Светлана ни данас нису  одговорили  - ко су 13 радника телевизије које нико никада није видео, и који су уредно примали плату? Можете замислити где је 13 плата завршавало осам година. Ако је тачно да су они потписивали плату, дневнице, а рекло би се да не може нико други, одговор може бити веома једноставан. Само њима је затварање телевизије итекако пријало. Данас као шире истину, баве се ,,невладиним,, пословима и чекају нову прилику” каже Николић.

,,Медији  треба да служе народу, истини, ма колико она горка била. На жалост медији  многима служе као средство борбе за власт, топузина за рекет, као средство за уцене, или  за дискредитацију сваке врсте. Најгори су они који су се овајдили, па би опет, јер је нестало џабане. Према томе  саветујем запосленима памет у главу. Ни позицији ни опозицији, већ по занату,” каже Николић.

Извор:  АЛО, КУРИР, ГЗС