Царев баштован 



 


Царев баштован
26.01.2015. 10:39 | 0 коментар(а)



Чачак - Пре 30 година свој радни век сам започела у Институту за воћарство у Чачку. Могу да кажем да су

ме моји професори послали у Чачак: професори воћарства који су толико лепо причали о свим чачанским истраживањима и сортама, а директно Ана Шарић, професор вирусологије која је до изузетно ценила мог првог шефа и директрора Института у Чачку, Др Ранковића и његов допринос биљној вирусологији. Свих ових 30 година имала сам и имам осећај како су Институт и његови резултати увек били више цењени свуда по свету много много више него у Србији. Нема помена шљиве да се не помене Институт Чачак, нема помена истраживања вируса шарке да се не помене Институт Чачак...А у Србији се не прашта добрима. Како оно рекоше - сведу те на просек па те победе на искуство...Често су просечности доприносили и сами истраживачи из Чачка, али било је и сад има тамо има сјајних људи , резултата, тимског рада.

Анализе конкурентности воћа које је радио СЕЕДЕВ јасно су показале да Србија има две јасне шансе у воћарству, поред малине. Прва је шљива а друга вишња. Или обрнуто. Управо оно по чему је Институт у Чачку препознатљив. Нема јединственијег моментума од оног који је сад и веће шансе – Србија извози више вишње и шљиве од јабуке. Раст извоза је је бржи од раста код конкурената. На југу Србије вишња је једна од ретких конкурентних култура и значајан је приход за многе породице али и за економију. Али раст производње вишње и то сорте Шумадинка које је стврорена у Институту расте и у нпр Зрењанину где се подижу нови засади. Код шљиве, десила се и дешава се концентрација интензивне производње у неколико микро региона у централној Србији (Блаце и Прокупље, Осечина, Косјерић, Чачак, Топола). Пољопривредници су почели да се односе шљиви као према пољопривредној култури (а не према стаблима које треба пребити мотком кад донесу род) и интензивирали су производњу (већа густина садње у засадима, резидба, ђубрење и заштита шљиве од болести и штеточина). Шљива се извози на два тржишта – добар је тренд извоза свеже шљиве на руско тржиште а замрзнуте у ЕУ, првенствено Немачку. Итд.

Научна установа, ако то она заиста јесте, мора да буде свесна промена, момента, шансе и да тражи своју улогу у томе. Феноменалан је моменат да се препознају промене које се дешавају, да се схвати да не може да остане по старом и да свако истражује шта се њему допада и за шта Министарство науке по аутоматизму плаћа него би требало сво знање, енергију, креативност, иновативност концентрисати у унапређење решења којима ће се подржати произвођачи да остану конкуретни и да зараде више.

Међутим, то није случај. Окончава се избор директора. Упс. Постављање директора. Директор за кога су гласала четири представника државе из управног одбора а против и цело научно веће и три научника из Института који су чланови УО. Директор за којег је "држава" гласала у свом програму је написао да му је научни план да подигне по два хектара јабуке у следеће четири године. Заледила сам се од тог научног плана. Заледила сам се и од чињенице да су научницама из Института претили да морају да промене одлуку и да гласају за њега. И то чланови УО из другог Института тзв професори тј произвођачи садног материјала за које ми није јасно како уопште могу бити у УО кад се баве истом делатношћу из конкуретнске фирме (садног материјала). Држави није доста да постави свог лика - а има већину, моћ, механизам у УО, него су присиљавали чланове УО - научнике из Института да промене мишљење да се заузме јединствен став како би се прикрило партијско постављање...Знам их и знала сам да неће променити мишљење и да ће гласати за колегу за којег они сматрају да треба да буде директор. И знам да ће ићи да беру јабуке и малине, да крече по кућама, да чувају децу ако стигне освета која се помињала. Или ће се покупити и отићи из Србије као и многи пре њих. Али задржаће право да имају своје мишљење које се темељи на искуству сарадње с оба кандидата и своје визије института ...и то им не могу узети они којима су дворски баштовани важнији од шансе коју има Институт.

Аутор – Ивана Дулић Марковић









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 123.399.031 посета
Тренутно на сајту: 240 посетилац(a)