искључиво фирме у већинском државном или власништву локалних самоуправа, без посла ће, поручују у Удружењу приватних погребника, остати близу 3.000 људи, а грађани ће плаћати све скупље услуге. За бољи статус ће се, најављују, борити и протестима.
Закон о комуналним делатностима је још 2011. погребне услуге препустио држави, а локалним самоуправама наложио да донесу посебне одлуке и уредбе и ускладе пословање са законом. Добар део градова и општина и нема своја погребна предузећа, па су приватници несметано радили. Последњих неколико месеци, међутим, у Суботици, Панчеву, Новом Саду, а у Београду од раније, ствари се мењају.
- Донели су одлуке којима обавезују све здравствене установе и установе социјалне заштите да јавним предузећима пријаве сваки случај смрти. По утврђеној смрти, у установама, или ван њих, посмртне остатке преузимају јавна предузећа, превозе их и смештају у мртвачанице, које за њих раде 24 часа дневно, док је пријем остатака које превозе приватници временски ограничен - објашњава Драган Здјелар, председник Удружења. - Ми смо од Комисије за заштиту конкуренције тражили мишљење. Они су проценили да је тиме нарушена слобода економске конкуренције и да се монополизује тржиште погребних услуга. Наложили су Новом Саду и Панчеву да избришу дискриминаторске одредбе.
Иако им је рад отежан још 2011, приватници су досад опстајали.
- Радимо легално, али је све учињено да ниједна странка не дође до приватника - објашњава Јожеф Мислоцки, из суботичког предузећа "Фунеро". - Сад је кулминирало.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је недавно изашло са Нацртом измена и допуна закона о комуналним делатностима. Ни оне, међутим, нису поправиле статус приватника.
Замерке католичке цркве
Закон погађа и католичку цркву. Свих пет бискупија из Србије се обраћало надлежном министарству. - Нама смета члан пет који каже да локалне самоуправе могу црквама да повере управљање и одржавање гробља. А то је наше власништво - каже Мирко Штефковић, секретар међународне бискупске конференције "Ћирило и Методије".
- Посебан проблем је што јавна расправа уопште није била јавна и нису били позвани сви који су заинтересовани за ово питање - тврди Радомир Ћириловић из Покрета за заштиту потрошача "Просперитет". - Последица државног монопола је да су цене погребних услуга енормно велике. А од 42 јавна погребна предузећа, њих 39 је пословало са губитком. Услуге су у једном граду, од 2009. до данас кориговане чак шест пута и за 50 одсто су веће.
Министарство: Отворили смо тржиште
Министар грађевине, Јована Атанацковић, каже да ће после измена Закона о комуналнима делатностима, приватници, уз превоз посмртних остатака, моћи да се баве чак и одржавањем гробаља и сахрањивањем:
- Све смо учинили да либерализујемо тржиште - каже Атанацковићева. - Ово је кровни закон, а локалне самоуправе су добиле надлежност да саме регулишу начин обављања делатности. Чињеница је да ће сада сви који желе да послују у овој области морати да поштују прописе. А то многима не одговара.
Уколико се укрсте износи просечних месечних примања грађана и цена погребних услуга, а Мрежа за пословну подршку је то урадила, подаци показују да су грађани Србије у прилично незавидној ситуацији.
- За скромну сахрану у Милану, где је просечна плата 1.900 евра, треба издвојити 465 евра - наводи Драгољуб Рајић. - У Прагу је плата 1.200 евра, а погреб око 405 евра. У Братислави зарађују у просеку 1.000 евра, а сахрана кошта 376 евра. У Србији је цена погреба од 900 до 1.000 евра.
Новости