Милановачка Ружа која не вене 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Милановачка Ружа која не вене
Trenutno na sajtu: 504       |       Podeli:
09.02.2015 | 0 коментар(а)



Горњи Милановац – Ретка икона из 1831, изузетне лепоте и вредности, својина милановачке цркве, којој се не зна аутор, нити како је овде

доспела. Постоји више икона Пресвете Богородице којима се приписују чудесне моћи. Најпознатија је хиландарска Тројеручица коју је, у свом дому, чувао свети Јован Дамаскин (8. век). Ту је и Богородица Млекопитатељница; њу је братија даровала Сетом Сави при доласку на Гору атоску. Па Богородица Беочинска, стара пола миленијума. Па, свакако најстарија (48. година нове ере) Богородица Пећка; верује се да ју је насликао јеванђелиста Лука.

Икона за коју се мало зна се зове Богородица Ружа која не вене припада милановачком храму Свете Тројице, а изложена је у Музеју рудничко-таковског краја.

Реч је о занимљивој иконографији која сажима више тумачења из хришћанске есхатологије и ређе се сусреће у иконопису српске историје уметности. Непознато је како је доспела у милановачку цркву и ко је иконописац, али је реч о даровитом и теолошки ученом зографу. У дну иконе је година настанка, 1831, и скраћеница „αβύ МХИ”, која можда крије име зографа, али је на том месту оштећење изазвано ексером којим је даска била закована за рам. Стилске карактеристике упућују на уметнике јужног Балкана, можда из круга око зографа Михаила и његовог сина Димитра који су стварали у македонском Крушеву – претпоставља кустос Ана Боловић.

Икона је сликана темпером на дрвеној дасци, димензија 53,8х41,4 центиметра. Богородица је у цинобер одежди са фолклорним украсима која је причвршћена копчом у облику руже. У десној руци су јој три руже на гранчици без бодљи, а у левој држи малог Христа и клас жита. И дете је у златној архијерејској одежди; у десници му је кугла са крстом, у левој руци златни скиптар (жезло). На Христовом ореолу су слова „О” и „Н”, као део грчке скраћенице „ο ω ν” (омега, омикрон, ни), што одговара библијским речима „Ја сам онај који јесте”. Икона је, у ствари, тренутак крунисања, јер су, у врху сцене, арханђели Михаило и Гаврило који стављају Богородици круну на главу; ту су и портрети светаца Николе, Јована, Саве и Симеона.

Из истраживања Љиљане Стошић са Балканолошког института САНУ сазнајемо да је приказ Богородице и Христа у иконографији „цвета (руже) који не вене” у православном иконопису у Албанији устаљен од почетка 18. века, нешто касније у Бугарској и Македонији. Вероватно најранији сачувани пример Богородице Руже која не вене је онај из Пећке патријаршије, насликан 1724. године.

Питањем ауторства би се могли позабавити искусни зналци, јер лепота и несумњива вредност ове иконе то заслужују. Али, осим тога, за сада се не зна ни како је доспела у милановачку цркву. Икона је, рецимо, припадала старијој цркви брвнари Свети Тома или некој другој у околини, потом поклоњена касније изграђеној Цркви Свете Тројице. Чини се привлачном и могућом претпоставка о вези између иконе и неимара милановачке цркве Настаса Ђорђевића (родоначелник уметничке породице Настасијевић) коме је књаз Милош поверио градњу. Настас је рођен у Охриду, близу поменутих зографа, па је, можда, при успешном завршетку градње, 1862. године, неимар икону приложио цркви – каже Ана Боловић.

Извор: Политика




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.805.868 посета
Тренутно на сајту: 504 посетилац(a)