Нови живот на пепелишту 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio              Gold gondola u izmenjenom režimu rada od 2. aprila              Gradovima i opštinama sredstva za inovativna rešenja u saobraćaju, akcenat na bezbednost dece              Besplatni mamografski pregledi u Ivanjici: Zakazivanja od 1.aprila              Požeški odbornici usvojili planove i programe za ovu godinu opštinskih preduzeća             

 
Нови живот на пепелишту
Trenutno na sajtu: 514       |       Podeli:
29.07.2014 | 0 коментар(а)



Чачак - У далматинским селима Чиста Мала, Драгишићи, Гаћалези и Грабовци, подно Равних Котара

350 Срба покушава поново да се скући. Као у лошем путопису, Јово Поповић (55) је са укућанима последњу деценију прошлог века, по невољи, провео свуда по мало: у Скопљу, Приштини, Београду, Книну. Где год би се затекао ту га стигне рат и одлучио је, на послетку, да свој круг српских сеоба затвори у завичајном селу.

Зове се Чиста Мала, у подножју Равних Котара, седам километара од историјског српског града Скрадина, 10 од Водица, 20 од Шибеника.

- Живимо од три хектара земље. Један је под маслином, на другом расту вишње и винова лоза, трећи су њиве и башта. Имамо још два хектара, али их не обрађујемо. Ту су биле мине па су их инжењерци повадили и посекли шуму – каже Јово Поповић за „Политику”.

Он је председник Српског народног већа града Водица на Јадрану и представник српске  националне мањине у том крају, ономад је посетио ћерку и сина у Београду а затим се упутио у Чачак, где смо се и срели. Овде нема родбине, али рачуна да није без икога свога:

- Веће је покренуло пројекат „Срби у Далмацији” који има за циљ да путем подизања и обнављања засада воћа и винове лозе подстакне економску независност наших сународника. Зато ми није било жао пута, па сам дошао да овде, у Институту за воћарство, замолим да нам као прилог дају саднице вишања, бадема, трешања, шљива и винове лозе које ћемо, у сарадњи са епархијом далматинском СПЦ, поделити нашим људима у току следеће јесени.

У његовом родном селу, између Прукљанског и Врањског језера и испод куле Јанковић Стојана, до 1991. године живело је хиљаду Срба, будућих бескућника. Њихова огњишта су порушена или минирана, 8 мештана убијено, а виногради с укупно милион чокота запустели. Јово је радио у Војном ремонтном заводу „Велимир Шкорпик” у Шибенику али се са децом и супругом Васком, која је Македонка, преселио у Скопље. Вратио се у Крајину 1992. и настанио у Книну па и отуда морао да бежи после три лета, у Београд одакле је, као возач у војсци, био прекомандован у Приштину.

Поповићеви родитељи, Љубица и Стојан, остали су у Чистој Мали до пада РСК када су заробљени и одведени у логор на острву Обоњани. Задржани су пола године и ипак ослобођени на захтев Црвеног крста из Женеве. Љубицу нису малтретирали али су Стојану поломили два ребра, мучећи га стално, и он је са овог света отишао 2004. године. године. Јово се у село вратио 2001. одлучивши да са родитељима и супругом оживи кров под којим Поповићи бораве столећима.

- Српска заједница у Хватској налази се у веома тешком положају. После великих страдања и патњи током 20 века, наставља се притисак на преостало српско становништво. Посебно изненађује да по уласку Хрватске у ЕУ нема осуде за свакодневне нападе на српску културну, верску и националну баштину. Зато смо принуђени на молимо нашу матицу за помоћ, како бисмо опстали на вековним огњиштима.

Веће Водица је подружница СНВ из Загреба, као највећег и најбоље организованог представничког тела српског народа у Хрватској. Оно ради по принципу сервиса, помоћи и подршке Србима који су остали да живе ту, или се вратили после рата. У селима општине Водице, Чиста Мала, Драгишићи, Гаћелези и Грабовци до рата је живело око 2.000 Срба, сада их је 350. Чиста Мала је највеће међу њима, има и православну цркву из 1897. године, посвећену Светом Николи.

- Данас, 19 година после рата, повратници желе да уз подршку и помоћ матице подигну нове засаде винове лозе и покрену мале винарије у којима ће се производити квалитетно вино од изворних далматинских сорти грожђа као што су бабић, дебит, плавина, дуговез, марештина, плавац мали и мерлот црни. Највећи ослонац наши сународници у Далмацији виде у Српској православној цркви, на чијем је челу епископ далматински Фотије, прави пастир свога народа – беседи Јово Поповић из Чисте Мале у Далмацији.

Г. Оташевић, Политика




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.847.772 посета
Тренутно на сајту: 514 посетилац(a)