нећу……далеко негде, сам на пут без повратка, ваш син се сада спрема……“

Овим стиховима почетком деведестих година, Џеј, певач народне музике направио је велики хит. Истим стиховима на вечни починак на Ђурђевдан 1999. године, испраћен је младић Дарко Милошевић из Љига који је свој живот дао на Кошарама.

Рођен је 1978. године у Љигу. За време НАТО агресије на СРЈ налазио се у 125. моторизованој бригади. Упркос томе што је рањен у ногу, у призренској болници где се опорављао, инсистирао је да буде враћен на положај. Петог маја 1999. године у јеку борбе на Кошарама у раним јутарњим сатима и поред великих напора наше војске која је бројно била доста слабија у односу на Шиптаре, у Дарковом рову одјекнуле су две детонације. Иако тешко рањен, покушавао је да дозове два друга који су били са њим у истом рову. Био је у веома лошем стању…Униформа сва у рупама као и десна страна лица….Борио се Дарко за свој живот до последњег трена. Ране су ипак биле претешке за његово јуначко срце.

За своју земљу и свој народ дао је највише. Свој жвот! Ту ноћ је умро у болници.

У Даркову част улица у Љигу којој је живео, понела је његово име.

Паркић који се налазио баш у тој улици преко пута његове куће краси његова биста. На иницијативу његовог брата, у пролеће 2006. године уз помоћ комшија и општине Љиг направљене су љуљашке, клацкалице и пењалице за децу а урађена је и расвета. Паркић никада није празан. Многим Љижанима част је што су познавали и одрастали уз овог српског јунака који је свој живот у 18-тој години дао за Србију.

ЛА Гранде, А. Срећковић