пита историчар и редовни члан Матице српске, Салих Селимовић, додајући да на овим просторима сви причају истим језиком.

"Црногорски језик је прошао како је морао проћи, није могао другачије. Постоје међународни стандарди којима се утвђује кодекс да ли је један језик страни у односу на суседни језик или је језик народа са којима живи. Одлука која је донета у Вашингтону од стурне институције је исправна. Мислим да ће тако проћи и босански језик. Ако се ми одлично разумемо, како то може бити страни језик. На једном скупу сам рекао - обраћам се на српском, хрватском, босанском и црногорском језику", рекао је Селимовић за Глас западне Србије.

Према његовим речима, бошњачки језик је више политичка ствар, као што је и црногорски језик.

"Ако у једном језику 90 и више одсто речи је истих, тај се не може сматрати страним. Код нас је тај проценат висок 95 или више одсто. Моје мишљење је да је то све српски. Не могу да разумем када кажу преведими на босански, црногорски шта има да се преведе. Које су то речи које се не знају", пита Селимовић.

Он каже да се декларише као Србин исламске вероисповести. Као што постоје Срби муслиманске вероисповести, постоје и Срби католици, мислим да су грешке настале обострано не само од СПЦ и да су политичари доста томе допринели.

Историчар и редовни члан Матице српске, Салих Селимовић, фото: Глас западне Србије

"Није смело да се деси да се муслимани тако одбаце, то је велика грешка. Већина муслимана је српског порекла, има и албанског порекла, има и мањи број турског порекла чак и хрватског. Сматрам да је вера приватна ствар, лична ствар, а нација је нација то се не одбацује. Мајка ме је родила, и којим језиком је говорила када ме је родила не могу се тога одрећи. Народ који нема свој корен не може да буде народ", истиче Селимовић.

Селимовић наводи да су његови корени из Херцеговине, да су његови били православци Вујовићи, и негде 1650. године записано је да су два брата примила ислам, док су других пет остали православци, али то се никад није заборавило.

"Такав је случај код многих, бавећи се истраживањем породице исламизације дошао сам до много података о многим фамилијама које имају српско или црногорско порекло. Све што нам је заједничко треба да се потенцира, а не оно што нас раздваја. Патимо од ситних разлика које желимо да претворимо у велике које не постоје. То треба да ураде сви и медији, политика, исламска заједница, православна такође и убеђен сам да би се то добро завршило и да би се временом елиминисало све што нас раздваја", објашњава Селимовић.

Никада не треба заборавити да има страни фактор који рачуна на те разлике и са њима настоји да увек одржава тензије, каже он и подсећа да су то радиле Аустроугарска и Турска, односно Аустроугарска је била опаснија по том питању од Турске.

"Све што се неком не свиђа, а нема других аргумената, њега оптуже да је издајник, удбаш, али не треба томе придавати пажњу. Имао сам прилике да разговарам са старијим људима који не крију да су било ког порекла. Не браним људима да буду шта они желе да буду, и зато им кажем да не могу они мени бранити да будем оно што ја желим", нагласио је Селимовић.

Салих Селимовић, студиује је завршио у Сарајеву, касније почео да радим као наставник историје и успут се бавио и науком. Члан је друштва књижевника Србије.

Глас западне Србије