примарни дефицит износиће свега 1,8 милијарди динара, а када се на то додају трошкови отплате дугова, он ће износити 24,8 милијарди динара или 0,6 одсто БДП-а.

То ће бити далеко мањи дефицит од планираног у 2017. од 69,1 милијарде динара, али и вероватно лошији резултат од оног што ће се стварно десити, а то је суфицит, мада и даље непознато колики.

Трошкови републичког буџета за плате запослених у јавном сектору у 2018. години биће за 19 милијарди динара већи него што је то у буџету за ову годину, а капитални издаци биће већи за чак 30 милијарди динара у односу на планирано у овој години.

Раст у трошковима за плате последица је повећања плата у јавном сектору до 10 одсто у зависности од области, али не и од повећања броја запослених с обзиром да и даље остаје на снази забрана запошљавања.

За инвестиције је планирано да се у наредној години потроши чак 128 милијарди динара, што је за 34 милијарде више од планиране, али нереализоване 94 милијарде динара у овој години. Ово су и највеће промене у буџету за наредну годину у односу на ову. Све остале ставке су мање више у склада са претпостављеним растом БДП-а од 3,5 одсто који се очекује у 2018. На расходној страни је приметно смањење трошкова за камате у односу на ову годину са 134 на 117,8 милијарди динара. Треба рећи и да ове године због пада камата и смањења јавног дуга неће бити потрошене све 134 милијарде за камате већ око 15 милијарди динара мање.

За субвенције је издвојено 87,6 милијарди у односу на овогодишњих 84,4 милијарде динара, а скоро цело повећање се односи на раст субвенција у пољопривреди од око три милијарде динара. Железнице ће добити 800 милиона мање него прошле године, а укупно 14,7 милијарди, док ће субвенције у привреди бити на нивоу од 15 милијарди динара, што је повећање од 700 милиона у односу на ову годину. Од тога ће 13,9 милијарди динара бити потрошено на привлачење инвестиција и гро тога се односи на већ преузете обавезе према инвеститорима. Ни у овом буџету Министарство финансија није прихватило предлог Фискалног савета да се разложе издаци по инвеститору, али и даље је дата само укупна цифра и набројане компаније на које се она односи.

Такође, ЈП Путеви ће добити наредне године 5,8 милијарди динара из буџета, а ПЕУ Ресавица пет милијарди. Од тога 600 милиона је предвиђено за прву фазу затварања рудника, мада то је стајало и у овогодишњем буџету па од тога није ништа било.

Министарство финансија изгледа да планира значајно веће приливе у ПИО фонд од доприноса па су планирали смањење трансфера из буџета за пензије за скоро 16 милијарди динара. С друге стране, скоро да нису предвидели никакав раст прихода по основу пореза на доходак, пошто су повећани са 56 милијарди у овој на 56,7 милијарди динара у наредној години.

Релативно највећи ударац ће у следећој години поднети Национална служба за запошљавање, чији ће се приходи из буџета смањити са 4,9 милијарди на свега 500 милиона динара.

С друге стране планирана су већа издвајања за РФЗО за скоро седам милијарди динара.

Када се говори о министарствима, убедљиво највеће смањење прихода из буџета имаће Министарство финансија, али само као последицу мањег задуживања државе у односу на ову годину. Тако је прошле године планирано задуживање од 859 милијарди динара за финансирање главнице дуга и покриће дефицита, а наредне године то ће бити 676,5 милијарди динара.

Од тога држава ће се највећим делом задужити емитовањем обвезница на домаћем тржишту и то у вредности 425 милијарди динара, док се планира емитовање еврообвезница од милијарду евра. То је и разлика у односу на претходне емисије еврообвезница које су биле у доларима. На овај начин ће се вероватно покрити петогодишње еврообвезнице из 2013. године у износу од милијарду долара које доспевају у децембру наредне године.

Овде је занимљиво да је Министарство финансија прерачунавало вредност ових обвезница у динаре по курсу од 121,7 динара за евро, што значи да очекују слабљење динара у наредној години. Држава планира још да се задужи кредитима код домаћих и страних кредитора у износу од 129 милијарди динара.

Од свих тих задужења 647 милијарди динара ће бити искориштено за враћање главнице, а остатак од 28,4 милијарде динара за покриће дефицита у наредној години.

На приходној страни буџета планиран је раст скоро свих прихода у односу на овогодишњи прорачун. Највећи раст планиран је за најиздашнији порез, ПДВ са 466 на 503 милијарде динара, а очекује се и већи приход од пореза на добит од 13,6 милијарди динара. Држава планира да убере више и по основу акција за 13 милијарди динара и то пре свега од акциза на нафтне деривате.

Пројектни зајмови скоро пет милијарди евра

Такође држава ће одобрити пројектне и програмске зајмове до износа од 576,4 милијарде динара, односно 2,79 милијарди долара, 2,13 милијарде евра и 1,43 милијарде јуана. Највише ће се позајмити од кинеске Експорт импорт банке - 2,42 милијарде долара и 1,44 милијарде јуана. Ова средства биће намењена изградњи путева и пруга, постројењу за прераду отпадних вода и изградњу топловода од Обреновца до Београда, што су пројекти недавно договорени на самиту у Будимпешти.

Део од милијарду долара биће намењен модернизацији пруге Београд - Будимпешта на деоници од Новог Сада до Суботице, што је такође део споразума са Кином.

Извор: Данас