проналазач ове гљиве истиче да је јако укусна и да се једе само док је млада.

„Ја и моје колеге смо ових дана на Копаонику вршимо испитивања руде. Пронашао сам пухару која је већ на први поглед изгледала велико али нисам очекивао да има више од једног колограма. Међутим, кад сам је измерио показало је два килограма и 50 грама. Мени и мојим колегама била је одлична вечера, исекли смо је на шните и испржили, јако је укусна и јестива само док је млада“, каже за ТопПрес Марко Јевђенијевић из Страгара који је са својим колегама на Копаонику.

Иначе, према речима стручњака, ову гљиву описују као тзв. велику пухару   лоптастог облика која се углавном среће током лета и с јесени. Најчешће се може пронаћи на отвореним и полуотвореним местима попут башта, на ливадама, пољима, у околини сеоских путева и другде где је земљиште издашно хранљивим материјама. Примерци велике пухаре су јестиви, али само до момента док је глеба или њена унутрашњост потпуно беле боје. Најкуснија је у прженом облику, сама или са неким додатком. Лековита је. Користила се раније у народној медицини за заустављање крварења на посекотинама.

ГЗС/ ТопПрес