на својој фарми крава годишње произведе више од 200 000 литара млека што их сврстава у највеће произвођаче млека на територији општине Нова Варош. У стаји има око 40 високомлечних музних крава сименталске расе и скоро исто толико јуница о којима бригу воде две генерације Поповића, поред главе домаћинства Срећка и синови Младен и Милош. Млеко произведено на овој фарми завршава на домаћем тржишту у рафовима великих маркета.
Девет генерација у лози Поповића били су свештена лица, међутим ту традицију прекинуо је Срећко који се уместо мантији посветио сточарству. Уз помоћ државне субвенције пре деценију и по саградио је фарму у селу Кућани у Месној заједници Јасеново, и са своја два сина Младеном и Милошем кренуо у производњу млека, која се из године у годину повећавала па сада дневно ови вредни домаћини произведу око 600 литара, што их сврстава у ред већих произвођача у целом Златиборском округу.
"Сада у штали имамо 36 високомлечних крава и око 20 јуница. Да би све намирили треба пуно рада, устајемо са првим петловима и са послом завршавамо око девет увече. На сву срећу немамо проблема да пласирамо млеко на тржиште, комплетну производњу откупи млекара Златибор која уредно плаћа за то а и цена је солидна", прича за “ПП Медиу” двадесетдеветогодишњи сточар Младен Поповић и у шали додаје да му је теже да пронађе девојку за женидбу, него да обезбеди пласман за произведено млеко, вели неће ниједна да дође на село и ако има све услове за нормалан живот.
Тренутна цена од 39 динара за један литар млека, плус додатних 7 динара државне премије задовољава основне потребе произвођача. Храну за стоку производе углавном сами на свом имању, имају сву потребну пољопривредну механизацију. Ипак, Поповићи размишљају и о повећању броја грла а самим тим и о већој производњи млека, за то би им нека помоћ од државе ите како значила.
"Штала је дугачка 43 метра и широка 13 метара, па самим тим има простора и за повећање броја крава, намеравамо да садашње стање повећамо за још двадесетак грла. То изискује и веће трошкове па би нам нека помоћ од државе добро дошла. За сада имамо субвенцију од 25 хиљада динара по једном грлу, што нам пуно значи али и није довољно да покрије неке основне трошкове које имамо", наглашава Младен Поповић.
Поред туризма стратегија развоја општине Нова Варош у значајној мери се заснива и на пољопривреди, те стога кроз разне субвенције и видове помоћи локална самоуправа поспешује ову привредну грану а самим тим и покушава задржати младе људе на селу и зауставити константну миграцију становништва у потрази за послом.
Начелница КЛЕР-а Маријана Ђокић, фото: ppmedia.rs
"Општина издваја помоћ пољопривредницима директно кроз субвенцију за подстицај производњи и рурални развој и путем помоћи пољопривредним удружењима. Ове године за те две намене опредељено је око 15 милиона динара из локалне касе", каже руководилац Канцеларије за локални екомски развој Маријана Ђокић.
Село Кућани броји око четрдесетак домаћинстава и то углавном старачких. Радни дан на овој фарми почиње у пола седам ујутру а завршава се у девет увече . Посла има доста али када се труд и рад покажу као исплативи умор се лакше савлада.
ПП Медиа / Глас западне Србије
