До последњег дана свог живота остала је насмејана, кажу они који су је познавали.

Последњих неколико година није могла да излази, али јој је кућа увек, како они који су проводили време с њом, увек мирисала на младост, лепоту и позитивну енергију.

Иначе, Нада је почетком године прославила 109. рођендан. Рођена је у Краљевини Србији, променила је осам држава, преживела два светска рата, од малих ногу се бавила спортом, друговала са чувеном Десанком Максимовић, а последње четири и по деценије се скрасила у центру Београда, односно на Врачару.

Деценијама је бака Нада устајала у 6.00, а на починак одлазила у 21.00. Дан је почињала освежењем и доручком, уз обавезну поподневну дремку, а затим гледање телевизије или примање посете до времена за спавање.

О исхрани никада није водила рачуна, увек је волела да ужива у сланим и слатким специјалитетима. Није пушила и пила, како је рекла једино је пре шест година зарадила повреду кука, а имала је проблеме с високим притиском.

Од малих ногу се придружила соколском друштву, а љубав према атлетици и гимнастици неговала је читавог живота. Са вежбањем је наставила чак и у другом веку свог живота, па је узимала оклагију за вежбање и струњачу за под.

До пре пар година најстарија Београђанка је скоро свакодневно возила собни бицикл, али докторка јој је забранила због површинских капилара и масног ткива. Често би заборавила на време, па је возила и преко 30 минута.

Бака Нада је дуже од четири деценије била у заслуженој пензији, а некада је радила као наставница немачког и српског језика, па не чуди њена страст према читању и књижевности.

Бака Надежда је иза себе оставила унучиће и праунучиће, који живе по Србији или у иностранству, а са њима је понајвише била у контакту путем Вајбера, мада никад није крила да воли да користи таблет.

Поред читања бака Надежда је била и љубитељ музике. Од музике је највише волела да слуша класику, на репертоару су били Бочели, Павароти, Марија Калас.

Курир.рс/Новости/ГЗС