Владајућа странка и актуелни председник лагано и  убедљиво су победили у местима које су разне групације представљале као симбол пропасти и своју кампању заснивали на Рио Тинту. И неоспорно је да народ не жели рудник али изгледа не жели ни оне који су им се наметали као заштитници јер су по мишљењу многих користили то расположење да би се докопали гласова.

Малтретирање грађана на магистралама очигледно је било контрапродуктивно. Тако су песникиња из Прањана која је жестоко нападала реконструкцију пута од Такова до овог села, реконструкцију прањанске варошице због трулих липа и ,,весели" посланик из Балуге ваљда схватили да је њихова демагогија трула и проваљена.

У Коштунићима, Леушићима, Прањанима, Каменици, Гојној Гори, Добрињи, Богданици и свим планинским селима убедљиво су добили напредњаци, а подршка њима и њиховим кандидатима је симболична понегде и смешна. Није помoгао ни притисак генерала који је командовао обавезно гласање опозиције у својим погонима.

Можда се управо због тога прањанска „антипутарка” огласила на својој фејсбук страници написавши „Можда тај рудник и није тако лош”...

Кад нема гласова може и рудник, јел да? Е па не може...

Глас западне Србије