Од тога нису далеко ни таблоиди којима су друштвене мреже (вибер, фејсбук странице) објективан извор информисања. Све што тамо „објективни” новинари закувају највећим делом почетна је идеја која касније осване у њиховим шиканозним медијима а циљ је одавно постао јасан - платиш па те не дирамо, или се рекламираш као и добијеш рачун ни зашта... Све по закону, али и лаик би видео да се ту ради о класичном рекетирању.
А ко су креатори и чланови таквих друштвених мрежа, где су бројни грађани прошли кроз класичну тортуру? Ако кренемо од политике невероватно је али истинито ту су у првих пет бораца против Вучићевог режима уствари осведочени бивши и садашњи чланови те партије.
Зашто, на пример, један Звонко Митровић, доскорашњи потпредседник повереништва СНС - а у Чачку, након што је због кршења закона изгубио високе позиције у својој партији, толико јуриша на партију чија је перјаница био? Како то да странка испред које је био члан Градског већа одједном постаде криминална, лоповска, педерска? Зар није била када је он био главни баја?
Невероватно је колико се подударају погледи славног архитекте без печата са погледима његовог пајтоса из Чедине странке, Стојана Марковића. Додуше ЛДП је обојици био успутна станица у млаћењу празне сламе и лагодног развлачења преко политике. Марковић је прилично успешнији од Митровића јер у свом новчанику има најмање три чланске карте (СПС, ДС, ЛДП, Вуксановић, Радуловић..) више од архитекте који је добацио свека до две или три..Уколико би Марковић сабрао своје чланске карте са супругиним (Биљана Јованић Марковић), а то је још плус четири (СПО, Г17, РЕГИОНИ, СНС) онда су они, рекло би се, без премца у држави. И замислите сада: ако је неко толико незадовољан као они, како је осталом свету? А променили су чак пет фотеља на народној грбачи, и то све буџетских. Ево где су све Марковићи директоровали: Стојан у Дому културе и Чачанском гласу. Његова супруга најпре у Туристичкој организацији као шеф а затим у Пореској управи где ни много стручнији нису смели да седну, и на крају у Националној служби запошљавања. Веома би било занимљиво погледати им дипломе. Стојанову још нико није видео. Тражили смо. Међутим, у архиви Дома културе стоји само потврда радничког синдиката, и ништа друго. За све остале директоре лежи веома обимна документација, чак и двојице пре њега. А питамо се да ли је тачно да је његова супруга завршила студије у Нишу или Блацу? За тако одговорне функције требало би да се зна где је ко и шта завршио. Ова држава Србија баш се огрешила од њих, и човеку дође да се заплаче над њиховом муком и дискриминацијом. Мореее!
Исто питање важи за Виолету Марковић, жену која не престаје са салвом увреда и понижења не само на рачун своје дојучерашње партије (СНС) већ и на све оне који се не слажу са њеним острашћеним погледима. А била је носилац разних напредњачких функција, чак и рачунара? Исто је радила само у обрнутом смеру када је била у првој постави напредњака.
Још један горди напредњак ових дана доминира друштвеним мрежама са огромном количином несхватљивих увреда. То је Петар Јелесијевић, члан СНС - а до априла ове године, а на великом одмору успео је да се учлани у још две, Здрава Србија Милан Стаматовић и СПП Драгана Ђиласа.
Човек не може да се не запита откуд му морално право да најстрашније масакрира људе по друштвеним мрежама. Коме он, тако млад, са три чланске карте, држи предавање о моралу? Зар није нормално да се покрије ушима, и да ћути бар и не вређа људе. Свој образ и доследност је показао на најгори могући начин.
Још једна напредњакиња се шепури друштвеним мрежама, засипа државу и своју партију најгорим епитетима. Кажемо своју јер је још члан СНС - а. Ивана Суботић, доскорашња новинарка која сада подучава колеге демократији и објективности радикалску каријеру је започела баш у СНС - у и две године била портпарол партије која је данас за њу оличење зла. Када је лагала, тада или сада? Па ни чланску карту није у стању да врати партији чији је још припадник.
У свом монструозном налету са друштвених мрежа на грађане (којима каче етикете лопова, убица, манијака...) помажу им доајени у шиканирању људи, који се не могу ни мало похвалити својом биографијом. Шта рећи ако им је идејни вођа Жељко Дамјановић Дам, човек који је силне муке задавао држави Србији и државним органима у последњих 15 година. Безброј пута је био на удару закона али је успео преко јатака да збрише преко границе. Његов највећи успех је када је ђаке истерао на улицу јер је дојавио да је у Прехрамбеној школи у Чачку постављена бомба. Или, када је ковчег стигао родитељима несрећне девојке која се једва извукла из канџи овог страног држављанина. Дамљановић је становник Холандије (Емен) нема српско држављанство, а толико као брине о Србији. Такав морални лик данас је идеолог овима са друштвених мрежа који кидишу на народ, државу, државне институције и независне медије које би хтели да уређују јер неће да им се приклоне.
У истом ешалону је Мирко Поледица. Нико Чачку није успео да нанесе толико љаге за кратко време као што је он, међутим проваљен је па он и његови пајтоси одлазе у неславну историју.
То је постало јасно када су пре неколико дана организовали гласање, са намером да прикажу да је њихова истина једина, да су једини ,,обејективни” медији њихов медији. Међутим, доживели су катастрофу, буквално су обрисани јер су грађани масовно гласали за Глас западне Србије. Гласање које су сами организовали прогласили су нерегуларним и прекинули када се резултат изједначио видевши да им следи потоп. Рече неко: можете како хоћете, али не и до када хоћете. Срећан пут у јазбине.
ГЗС
